Академија васпитачко медицинских струковних студија у Крушевцу, одсек
Ћуприја
Семинарски рад
ТЕМА:
Правилна употреба и дозирање лекова у педијатријској популацији
ПРЕДМЕТ: КЛИНИЧКА ФАРМАЦИЈА 2
Професор: Студент:
1
Увод
Педијатријска клиничка фармакологија почела је снажније да се развија у последњих
двадесет година, како би се решили специфични проблеми у вези са применом лекова у
дечијој доби. Лекови, који су одобрени за примену код одраслих често се примењују и
код деце, где се полази од претпоставке да ће се у сличним болестима или стањима као
код одраслих одговор на лечење бити исти и код деце. Таква претпоставка није
исправна јер је мали број лекова испитиван код педијатријских болесника, а већина
лекова у промету није одобрена за примену током различитих раздобља дечије доби.
Податке о сигурности и ефикасности лекова код деце, а посебно најмлађих
педијатријских група ретко налазимо у упутствима за лекове. Недостаци података из
клиничких истраживања лекова у дечијој доби повећава ризик нуспојава или због
неодговајућег дозирања излаже педијатријске болеснике неефикасном лечењу. Важни и
нови лекови, осим што се ретко испитују код деце, нису доступни педијатријским
болесницима због облика који онемогућују њихову примену. Уместо чврстих облика
(таблете или капсуле) лек за децу треба припремити у одговарајућем облику (раствори
или сируп), а исто је тако битно да лек буде прихватљивог укуса. Због одговарајуће
примене у дечијој доби, прилично је често потребно уситнити таблете у сврху израде
суспензије или се отвара садржај капсула због лакшег узимања. Један од проблема који
се тада појављује може бити неприхватљив укус лека због чега дете одбија узимање
таквог лека или испљуне садржај, што води ка неодговарајућем дозирању. Иако не
постоји довољно података, употреба лекова у дечијој популацији је медицински
оправдана, а истраживања су потврдила да је код великог броја педијатријских
болесника због тога присутна неодобрена или нерегистрована примена лекова.
Приликом прописивања лекова код деце јако је важан однос између лекара и породице
детета и околине, будући да је сарадња (комплијанса) фактор који зависи од родитеља и
детета. Родитељи често нису упућени или обавештени у лечење свог детета тако да
могу негирати болест детета и ускратити примену лека, док са друге стране може
постојати притисак родитеља да се неке „нормалне“ тешкоће развоја, раста, одгоја и
социјалне особине детета или иначе самоизлечиве болести „медикализују“. Посебан
проблем у примени лекова код деце произилази из посебности дечијег организма, а
резултата је функционална незрелост различитих органских система. Такве разлике код
деце (посебно новорођенчади) и одраслих виде се у променама у фармакокинетици
лекова, док је важност фармакодинамике мање наглашена јер је слабије истражена.
2
1.Фармакокинетика код деце
Физиолошки процеси важни за фармакокинетику лекова знатно се мењају током прве
године живота одојчета, а поготово током првих неколико месеци. Разлике у кинетици
између новорођенчади/деце и одраслих односе се на:
апсорпцију (код деце је виши рН у желуцу, спорије пражњење желуца, смањена
концентрација пробавних ензима, разлике у флори пробавног тракта),
дистрибуцију (већи садржај воде у организму, мања релативна мишићна маса,
незрела крвно-мождана баријера),
метаболизам (незрелост метаболичких ензима, већа релативна маса јетре) и
елиминацију лека (незрелост функције бубрега).
Код деце је снижен и капацитет везивања за протеине плазме. Те разлике нас упућују
на то да деца различите доби различито метаболизирају примењене лекове од одраслих,
тако да постоји могућност испод-дозирања или предозирања и тиме се увећава
могућност настанка нежељених ефеката; пример јесте штетан ефекат хлорамфеникола
„синдром сивог детета“ који настаје због неодговарајуће глукуронидације у јетри, а
„синдром млитавог детета“ са жутицом појављује се уз примену диазепама због његове
смаењене метаболизације.
1.1.Апсорпција лекова
Апсорпцију лекова код деце обележавају иста основна начела као и код одраслих.
Важан је проток крви кроз место примене лека. Приликом примене лека у мишић или
поткожно ткиво важна је количина масног ткива. Недоношће има мању количину
поткожног масног ткива тако да је код њега теже предвидети да ли је лек апсорбован у
циркулацију или се дуже времена задржао на месту примене, а истовремено постоји
опасност од предозирања ако се проток крви повећа. То је веома важно уз примену
кардиоактивних гликозида, антимикробних лекова и антиконвулзива. Проток крви
може бити смањен уз кардиоваскуларни шок или због вазоконстрикције проузроковане
различитим узроцима. Зрелост дигестивног система је такође важан фактор од ког
зависи апсорпција лекова код деце. Након рођења долази до физиолошких
биохемијских промена у незрелом дигестивном систему. Почиње стварање желудачне
киселине па његова концентрација поступно расте током неколико сати.
