Pravilna upotreba i doziranje lekova u pedijatrijskoj populaciji

Pedijatrijska klinička farmakologija počela je snažnije da se razvija u poslednjih dvadeset godina, kako bi se rešili specifični problemi u vezi sa primenom lekova u dečijoj dobi. Lekovi, koji su odobreni za primenu kod odraslih često se primenjuju i kod dece, gde se polazi od pretpostavke da će se u sličnim bolestima ili stanjima kao kod odraslih odgovor na lečenje biti isti i kod dece.

Takva pretpostavka nije ispravna jer je mali broj lekova ispitivan kod pedijatrijskih bolesnika, a većina lekova u prometu nije odobrena za primenu tokom različitih razdoblja dečije dobi. Podatke o sigurnosti i efikasnosti lekova kod dece, a posebno najmlađih pedijatrijskih grupa retko nalazimo u uputstvima za lekove. Nedostaci podataka iz kliničkih istraživanja lekova u dečijoj dobi povećava rizik nuspojava ili zbog neodgovajućeg doziranja izlaže pedijatrijske bolesnike neefikasnom lečenju.

Važni i novi lekovi, osim što se retko ispituju kod dece, nisu dostupni pedijatrijskim bolesnicima zbog oblika koji onemogućuju njihovu primenu. Umesto čvrstih oblika (tablete ili kapsule) lek za decu treba pripremiti u odgovarajućem obliku (rastvori ili sirup), a isto je tako bitno da lek bude prihvatljivog ukusa. Zbog odgovarajuće primene u dečijoj dobi, prilično je često potrebno usitniti tablete u svrhu izrade suspenzije ili se otvara sadržaj kapsula zbog lakšeg uzimanja.

Jedan od problema koji se tada pojavljuje može biti neprihvatljiv ukus leka zbog čega dete odbija uzimanje takvog leka ili ispljune sadržaj, što vodi ka neodgovarajućem doziranju. Iako ne postoji dovoljno podataka, upotreba lekova u dečijoj populaciji je medicinski opravdana, a istraživanja su potvrdila da je kod velikog broja pedijatrijskih bolesnika zbog toga prisutna neodobrena ili neregistrovana primena lekova. Prilikom propisivanja lekova kod dece jako je važan odnos između lekara i porodice deteta i okoline, budući da je saradnja (komplijansa) faktor koji zavisi od roditelja i deteta. Roditelji često nisu upućeni ili obavešteni u lečenje svog deteta tako da mogu negirati bolest deteta i uskratiti primenu leka, dok sa druge strane može postojati pritisak roditelja da se neke „normalne“ teškoće razvoja, rasta, odgoja i socijalne osobine deteta ili inače samoizlečive bolesti „medikalizuju“.

Poseban problem u primeni lekova kod dece proizilazi iz posebnosti dečijeg organizma, a rezultata je funkcionalna nezrelost različitih organskih sistema. Takve razlike kod dece (posebno novorođenčadi) i odraslih vide se u promenama u farmakokinetici lekova, dok je važnost farmakodinamike manje naglašena jer je slabije istražena.