Фактори ризика за развој Алцхајмерове болести (АБ) подразумевају две групе: а) фактори
ризика на које није могуће утицати (старост, пол и генетски утицаји); б) фактори ризика
који су подложни промени применом одређених интервенција, било фармаколошких било
променом стила живота, са напоменом да су посебно важне интервенције у средњем
животном добу. У овој групи су најзначајнији васкуларни фактори, који су приказани у
Табели 1. Од осталих фактора значајни су депресија (релативни ризик за АБ = 1,90 са 95%
CI 1, 55–2,33), повреде главе, нижи ниво образовања (релатив- ни ризик 1,59 95% CI 1, 35–
1,86), нижи преморбидни квоцијент интелигенције и физичка неактив- ност (релативни
ризик 1,82 95% CI 1,19–2,78) (експертско мишљење NICE Guideline, 2007).

Табела 1. Фактори ризика за настанак АБ

Непромењиви фактори ризика

Промењиви фактори ризика са релативним ризиком за настанак АБ
(95% CI) у популацији

Старост

Хипертензија: 1,61 (1,16–1,24)

Пол

Дијабетес мелитус: 1,39 (1,17–1,66)

Генетски утицаји

Гојазност: 1,60 (1,34–1,92)

Атријална фибрилација: 1,50 (1,16–1,94)

Пушење цигарета: 1,59 (1,15–2,20)

Хиперхолестеролемија

Хиперхомоцистеинемија

Хиперинсулинемија

Прекомерно конзумирање алкохолних пића

2.2. Протективни фактори

Студије показују да особе са високом когнитивном резервом (која подразумева виши
едукативни ниво, ментално високозахтевни ангажман, активности у слободно време као
што су читање, бављење музиком, плес, играње друштвених игара, друштвене активности)
имају смањен ризик за раније клиничко испољавање постојећег патолошког процеса АБ.
Когнитивна стимулација је знатно повезана са смањеним ризиком за развој АБ, независно
од когнитивне резерве, симптома депресије и физичке активности.

Медитеранска исхрана, коју карактерише велики унос поврћа, махунарки, житарица,
незасићених масних киселина (маслиново уље), воћа, рибе и коштуњавог воћа, са
умереним уносом млечних производа и мањим уносом меса и засићених масти, као и
умерене количине вина уз оброк повезани су са сниженим ризиком за настанак благог
когнитивног поремећаја (БКП) и АБ, као и прогресију БКП у АБ.

Постоје докази да редовна физичка активност у средњем животном добу има позитиван
ефекат на смањење ризика за настанак деменције и АБ (вежбање у трајању од 20 до 30
минута три до пет пута недељно). Комбинација медитеранске исхране и редовне физичке
активности у поређењу са минималном физичком активношћу или њеним недостатком
удружена је са знатним смањењем ризика за АБ.

Табела 2. Фактори који модификују ризик од АБ (према Mayeux и Stern,2012)

Фактор

Дејство

Могући механизам деловања

Кардиоваскуларне болести

↑ ризик

Настанак исхемијских лезија (стратешке и др. локације)

↑ Аβ депозити

Пушење

↑ ризик

Ефекти на мождану циркулацију
Оксидативни стрес

Хипертензија