Filozofski Fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ARISTOTEL I LIKEJ
ARISTOTELOVO SHVATANJE ČOVEKA
Student:
Nina Miljatović
Profesor:
Željko Kaluđerović
Asistent:
Ana Miljević
Jul 2023
1. Uvod
Za početak bi odmah trebalo razjasniti da nije moguće govoriti o odredjenju čoveka u opštem
smislu te reči, jer ono što tražimo nije čist pojam. Pitanje u početku ima antropološku postavku
ali se postepeno transformiše u praktičko-filozofsko pitanje, koje u sferi Aristotelove praktičke
filozofije dobija sasvim novu dimenziju. Tu traženu dimenziju nam pružaju
Nikomahova etika
i
Politika
kao neposredno jedinstvo o suštinskom odredjenju ne samo čoveka već i polisa, u
kojima ćemo nadalje videti krucijalnu povezanost. U sklopu toga imamo dva najupečatljivija
odredjenja čoveka, data na početku Aristotelove
Politike
, koja u velikoj meri predstavljaju
temelj našeg shvatanja čoveka: politikón zóon
1
i zóon lógon echon
2
. Ono što se često
zaboravlja u tumačenju ove dve „definicije“ jeste da su sa razlogom obe neposredno date jedna
posle druge, što daje očigledne implikacije povezanosti istih. Latinske verzije ovog para su
animal sociale
i
animal rationale
, koje se nisu pokazale plodotvorno u prenošenju istinskog
smisla samih odredjenja, te su danas banalizovana i time promašena u svom cilju. Ovde se opet
vraćamo na važnost konteksta ovih odredjenja u odnosu
Politike
i
Nikomahove etike
jer se sam
sadržaj
Politike
najavljuje na kraju
Nikomahove etike
i time nagoveštava završetak praktičke
filozofije.
3
U tom smislu nam je izuzetno bitan pojam praxis jer je on uslov za razumevanje
Aristotelove praktičke filozofije, a samim tim i samog čoveka i njegove sveopšte delatnosti.
2. Pojam
praxis
kao početna tačka Aristotelovog razumevanja čoveka
1
Aristotel, Politika, 1253a
2
„...a od svih živih bića jedino čovek ima razum“, Aristotel, Politika, 1253a
3
Aristotel, Nikomahova etika, 1181b
