Odlomak

„Platonov Simposion predstavlja svojevrsni sažeti enciklopedijski pregled svih verovanja i učenja u vezi sa Erosom. Platon je u svojim delima na neki način sabrao sve što se o Erosu mislilo i verovalo do njegova vremena u Mediteranu, i u magijskoj i u misterijskoj tradiciji; dakle, ne samo ono što je i sam bio sklon da prihvati i obradi, nego i ono (magijsko) s čim se nije slagao, i što je čak odlučno odbacivao kao opasnost za opstanak duhovne zajednice.“[1]

Pojam ljubavi počinje sa pesnicima Hesiodom i Homerom, tako da su prve predstave o bogu Erosu neizbežno bile mitološke, izražene kroz pesmu. Eros je u mitskom opisu predstavljen kao bog koji je oličenje ljudskog osećaja ili raspoloženja, jer ako pratimo pesnički zanos koji veruje da ljudska žudnja stvara upravo jednu nezavisnu i samostalno postojeću moć za koju bi onda značilo da ona potiče iz nas samih, grdno bi smo se ogrešili. Onaj koji zaista iskreno ljubi ni nema izbora kojim može vladati, jer je ljubav ponekad upravo ono stanje u kom smo u potpunosti prepljavljeni bez ikakvog sopstvenog uticaja a tek nikako raspolaganja istim. Tako da čovek nikada nije u mogućnosti da bude nezavisan do te mere da može reći da Eros potiče iz njega, on dolazi po ljubavi i pošto je po sebi delotvorno moćan, naša „sloboda“ iščezava.

U Platonovoj Gozbi sledi nadmetanje veštih besednika o njihovim predstavama ljubavi i boga Erosa, ako on uopšte biva bog. Pitanje ljubavi i njene delotvornosti su neke od prvih polaznih gledišta u prvih četiri beseda. Kulminacija same teme će biti : „uspon čovekaka najvišem Dobru, koje nije ništa drugo do otelotvorenje ideje nebeske ljubavi.“[2]


[1] Žarko Vidović , Eros i dialektika u platonizmu u: „Ogledi o duhovnom iskustvu“, str. 365-374

[2] Platon – Aleksej Losev, Aza Taho-Godi, str. 104

No votes yet.
Please wait…
Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Filozofija

Više u Istorija

Više u Seminarski radovi

Komentari