Njutnovo i balističko klatno u nastavi fizike

Универзитет у Новом Саду

Природно-математчки факултет

Департман за физику

Њутново и балистичко клатно у настави физике

дипломски рад

Студент: Елеонора Новак Ментор: др Ивана Богдановић

Септембар, 2022.

Овим путем желим да искажем бескрајну захвалност својој менторки др

Ивани Богдановић на великој помоћи, саветима, стрпљењу и разумевању при

изради овог рада.

Захваљујем се својој породици, партнеру, пријатељима, др Снежани

Кецојевић, професору Славољубу Митићу кога сам игром случаја упознала на

одмору и који ми је дао многе савете и идеје за израду дипломског рада.

Увод

Убрзан развој науке и технике доноси нови оквир одрастања младих

генерација, што са собом носи и добре и лоше особине. Позитивно је што се
на тај начин побољшавају услови живота, повећава се стандард и независност
човека у односу на природу као и повећање нивоа образованости. Негативне
особине су еколошка криза и криза идентитета личности.

Због тога циљ овог дипломског рада је да се деци на један занимљив,

иновативан,  интерактиван  и  подстицајан  начин  приближи  свет  око  нас  и
начин  функционисања  физичких  закона  и  природних  појава,  конкретно  у
овом случају закона одржања.

Полазимо од тога да развој високих технологија за собом повлачи и

нов образовни систем.

Образовни систем треба да се базира на начину стицања знања током

целог живота, односно како стварати нова знања на основу постојећег.
Данашње генерације стичу знање путем различитих медија(интернета), али
тако стечено знање је несистематизовано, зато је основни задатак наставника,
односно школе, да ученицима омогући стицање основног интегрисаног знања
и вештина на основу којих ће моћи целог живота да уче,раде и стварају.

Ово значи да наставу физике треба системски организовати у складу са

основним дидактичким принципима везаним за развијање појмова, тако да
размишљање, стварање потпунијег и функционалнијег знања о природним
појавама постане део личности ученика.

Важну улогу у стицању знања имају и једноставни експерименти.

Једноставни експерименти би требали да се уведу у свакодневну школску
праксу, јер се њима поред демонстрације одређене физичке величине
постиже:



Боље разумевање појава у природи



Уочавање и схватање узрочно-последичних веза природних појава



Развој појмова од простог ка сложенијем



Усвајање знања путем експеримента која су трајнија од традиционално
усвојених знања



Развијање способности анализе експерименталних ситуација



Подстицање креативности и радозналости ученика



Трансформисање стечених знања у вештине и навике



Развијање одговорности ученика према очувању животне средине



Увођење научног метода у свакодневну наставу

Да би се све ово постигло водићемо се Кинеском изреком која говори:



Оно што чујем заборавим



Оно што видим запамтим



Оно што урадим разумем

Важна карактеристика једноставних експеримената је њихов

мотивациони  карактер,  јер  се  у  већини  случајева  успешно  изводе  и  то  је
пропраћено  осмехом  и  изразом  задовољства  како  код  ученика  тако  и  код
наставника.

Код једноставних експеримената наставник мора бити опрезан у избору

експеримената због нивоа предзнања ученика и њихове зрелости, односно
мора да води рачуна о поједностављеном образложењу појединих феномена
који се демонстрирају или истражују да се не би створила погрешна слика о
неким физичким појавама.

1.2

Савремена настава

Усклађивање ових тврдњи и претпоставки може се уобличити

савременом наставом.

Савремена настава

треба да представља јединствен наставно-

образовни процес у коме су укључени и наставник и ученик, где они
представљају активне учеснике у реализацији постављених задатака наставе.

У савременој настави наставник је тај који планира, организује,

програмира, реализује, води, саветује, истражује, васпитава и верификује
васпитно-образовни процес.

Задужен је за праћење промена и напретка у струци, теорији и пракси и

уводи новине у свој рад.

Савремена настава физике треба да превазиђе класичну наставу, која

често стимулише репродукцију дефиниција и памћење израза без
разумевања.

Савременом наставом треба да се подстакне индивидуално

размишљање и коришћење искуственог знања.

Искуствено знање ученика се често разликује од научног знања, а

одговори које они дају су често погрешни. Да би се то кориговало ученике
треба подстицати, исправљати и награђивати зарад њиховог интелектуалног
развоја.

Један од дидактичких принципа који највише примењујемо код овакве

наставе је

принцип повезаности теорије и праксе.

Принцип повезаности теорије и праксе одржава баланс између

теоријских знања и праксе.

Теоријским знањем се брже прилагођавамо променама, како у области

материјалне средине тако и у области друштвених односа, док пракса
омогућава да ученици продубљеније схвате теорију, као и да провере стечено
знање кроз разне експерименте, радионице и полигоне.

Да би савремена настава добила једну компактну форму, у њу можемо

увести и програме за анализу кретања, што ће наставу подићи на један виши
ниво.