Odlomak

Кина, званично Народна Република Кина унитарна је социјалистичка република у источној Азији и друга држава на свијету, са 1,425 милијарде становника према подацима из 2017. године. Заузима површину од око 9,6 милиона км² и трећа је највећа држава на свијету. Под управом је Комунистичке партије Кине и врши јурисдикцију над 22 покрајине, пет аутономних области, четири града под непосредном контролом и специјалне административне области Хонгконг и Макао.

Кина се појавила једна од првих свјетских цивилизација, у плодном сливу ријеке Хуангхе у Сјеверне кинеске низије. Миленијумима је кинески политички систем био заснова на насљедним монархијама или династијама, почевши од полумитске династије Сја у 21. вијеку прије н. е. Од тада, Кина се више пута ширила, дијелила и обнављала. У 3. вијеку прије н. е, држава Ћин је објединила срж Кине и успоставила прво кинеско царство. Наредна династија Хан, која је владала од 206. године прије н. е. до 220. године н.е, достигла је неке од најнапреднијих технологија у то вријеме, укључујући производњу папира и компас, заједно са пољопривредним и медицинским достигнућима. Изумом барута и штампарства за вријеме династије Танг (618—907) и династије Сјеверни Сунг (960—1127) употпуњени су четири велика проналаска. Танг култура проширила се Азијом, пошто је нови Пут свиле довео трговце до Месопотамије и Рога Африке. Династичка владавина је окончана 1912. године Синхајском револуцијом, када је Република Кина дошла на мјесто династије Ћин. Кину, као цјелину, опустошили су феудални милитанти и Јапан током Другог свјетског рата. Кинески грађански рат довео је до подјеле територије 1949. године када је Комунистичка партија Кине предвођена Мао Цедунгом успоставила Народну Републику Кину у копненој Кини, док се националистичка влада предвођена Куоминтангом повукла на острво Тајван, гдје је Партија владала до 1996. године.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 16 stranica
  • geografija /
  • Školska godina: 2024
  • Seminarski radovi, Geografija
  • Srbija,  Bela Crkva,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Saobraćajni fakultet  

Više u Geografija

Više u Seminarski radovi

Komentari