Nacionalni park Kozara

Козара је ниска, острвска планина смјештена између Панонске низије на сјеверу и Динарида на југу, те омеђена ријекама Савом, Уном и Врбасом. Иако висина њених врхова не прелази 1000 m.n.v., Козара својом висином, пространством и љепотом доминира овим дијелом БиХ. У народу је позната као „Крајишка љепотица“ захваљујући густим комплексима листопадних и четинарских шума, пропланцима, бистрим потоцима, те богатству флоре и фауне. Национални парк Козара смјештен је у централном дијелу истоимене планине, на површини од 3.907,54 hа. Подручје парка издужено је у смјеру сјевер – југ, тако да му дужина износи 7, а ширина 3–6 km.[1]

Послије Другог свјетског рата планина „Козара“ постала је чувена по херојским борбама народа овог краја за слободу, те се већ 1947. године кренуло са активностима на издвајању и креирању Козаре као националног парка. Шуме планине Козаре проглашене су 6. јуна 1957. године за шуме историјског значаја у циљу да се сачувају успомене на козарачку епопеју. Проглашен је националним парком 1967. године у циљу очувања и заштите културноисторијских и природних вриједности. Главни разлози за проглашење овог подручја националним парком били су у то вријеме историјски, односно догађаји из Другог свјетског рата. Међутим ово подручје посједује и значајне природне вриједности које су препознате још од давнина. Одлуком Народне скупштине Републике Српске, Спомен-комлекс Козара на Мраковици проглашен је културним добром од изузетног значаја (Службени гласник РС бр. 125/11).

Заштићена површина износи 27,06 ha и подијељена је на ужу и ширу заштну зону. Споменкомлекс Козара на Мраковици чине: централни споменик и меморијални зид, са приступним степеништем и платоом; документарни музеј и бисте народних хероја: Младена Стојановића, Јосипа Мажара Шоше, Есада Миџића, те пјесника Скендера Куленовића. Ужа зона заштите површине 11,38 ha, дефинисана је пјешачким стазама које прате топографију терена и обухвата споменик са приступним степеништем, документарни музеј и бисте народних хероја, које се налазе уз резиденцију Владе Републике Српске. Шира зона заштите површине 15,68 ha, дефинисана је колском саобраћајницом и пјешачким стазама. НП „Козара“ је орохидрографско чвориште планине Козара, на чијем се подручју налазе извори свих већих потока и ријека. У ширем подручју Козара се простире од долине Уне на западу, до долине Врбаса на истоку, у дужини од 70 km и ширини од 20–30 km.