Inženjerstvo zaštite životne sredine i
zaštite na radu
Seminarski rad
Predmet:
Tema:
HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA
Mentor: Student:
SLAĐANA ĐUKIĆ
Broj indeksa: 04 /2008
Kosovska Mitrovica , 2013
4
1. 1. Aciklični i ciklični ugljovodonici
Aciklični ugljovodonici su oni kod kojih su ugljenikovi atomi vezani tako da grade
otvorene nizove. Ciklični ugljovodonici su oni kod kojih su ugljovodonikovi atomi vezani tako
da grade zatvorene nizove (prstenove). Vrši se podela cikličnih ugljovodonika na mikrociklične i
makrociklične. Mikrociklični ugljovodonici su oni kojima prsten gradi manje od 15 C-atoma, a
makrocikličnim ugljovodonicima prsten gradi više od 15 C-atoma.
1.2. Zasićeni i nezasićeni ugljovodonici
Iako sadrže isti ugljenikov skelet, ugljovodonici se različito ponašaju kad se na njih
dejstvuje određenim reagensima. Na primer: kad se dejstvuje bromnom vodom neki ne reaguju sa
bromom, a neki reaguju odmah, na sobnoj temperaturi, što se primećuje iščezavanjem mrke boje
broma. Ugljovodonici koji ne reaguju sa bromom nazivaju se zasićeni, a oni koji reaguju
nezasićeni jer vezuju brom. Pošto se ugljovodonici sastoje samo iz ugljenika i vodonika, to ove
razlike u ponašanju prema bromu mogu poticati samo od razlika u prirodi hemijskih veza između
ugljenikovih atoma. Zasićeni ugljovodonici su jedinjenja u čijim je molekulima svaki atom
ugljenika povezan jednostrukim kovalentnim vezama sa četiri druga atoma. To su hemijski
stabilna jedinjenja. Sve valence ugljenika u molekulu utrošene su na vezivanje sa vodonikom, pa
je primanje drugih elemenata u molekul veoma otežano. Naziv zasićeni ugljovodonici potiče od
činjenice da ne podležu nikakvoj adicionoj reakciji. Nezasićeni ugljovodonici su jedinjenja u
čijim molekulima se nalazi bar jedna višestruka veza (dvostruka ili jednostruka ili u istom
molekulu može da se nađu i dvostruke i trostruke veze), usled čega oni lako stupaju u reakciju sa
drugim elementima obrazujući na taj način veoma složena organska jedinjenja.
1.3. Alifatični i aromatični ugljovodonici
Aromatični ugljovodonici imaju cikličan konjugovani sistem π elektrona (4n + 2, gde n
predstavlja ceo broj) i koji stupaju u aromatičnu supstituciju. Ovi ugljovodonici su nezasićeni.
Naziv im potiče od grčke reči aroma što znači miris. Alifatični ugljovodonici su, po savremenom
shvatanju, alkani, alkeni, alkini i njima, po hemijskom ponašanju, slične klase ugljovodonika.
Naziv potiče od grčke reči aleiphatos, što znači masan. Naziv se upotrebljavao još u davna
vremena kada je bilo utvrđeno da se masti sastoje iz dugačkih (C16, C18) alkanskih i alkenskih
nizova koji sadrže funkcionalne grupe. Pojam alifatičan je vremenom izgubio svoj prvobitni
smisao, ali se zadržao u upotrebi. Ukoliko su alifatični ugljovodonici ciklični nazivaju se
aliciklični.
