ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО

САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Појам и циљ

писања семинарског рада

Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из

одређеног предмета

Семинарски рад пише студент под руководством ментора

–

наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад

због чега се од

студента не

очекује да оствари нови допринос

области из које пише рад, већ само да прикаже оно

што је већ познато у постојећој

литератури

са акцентом на најновија достигнућа. Студент

може, уколико жели, у семинарском раду изнети и своје мишљење које се разликује од
постојећих ставова у науци, али само уколико је оно поткрепљено чињеницама.

Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и

озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).

Стога се морају

поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе

начина цитирања и др.

Циљ писања семинарског рада је

да



Студент прошири теоријско и практично знање



Самостално се

упознаје са научним садржајем



Савлада основну терминологију струке



Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе



Усавршава вештину писања

Избор теме семинарског рада

Наставник

предлаже

списак тема за семинарске радове

Студенти са посебним

интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.

Исту тему може да обрађује и више студената.

Висока здравствено-санитарна школа

струковних студија „Висан“, Београд

Семинарски рад

Предмет: Хигијена и здравствено васпитање

ДЕЗИНФЕКЦИЈА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ

ХЛОРНИМ ПРЕПАРАТИМА

Ментор:

Студент:

Проф. др Славица Стевановић

Александра Милосављевић 36-I/2021

Сремска Митровица, децембар 2021.

ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО

САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Појам и циљ

писања семинарског рада

Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из

одређеног предмета

Семинарски рад пише студент под руководством ментора

–

наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад

због чега се од

студента не

очекује да оствари нови допринос

области из које пише рад, већ само да прикаже оно

што је већ познато у постојећој

литератури

са акцентом на најновија достигнућа. Студент

Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и

озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).

Стога се морају

поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе

начина цитирања и др.

Циљ писања семинарског рада је

да



Студент прошири теоријско и практично знање



Самостално се

упознаје са научним садржајем



Савлада основну терминологију струке



Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе



Усавршава вештину писања

Избор теме семинарског рада

Наставник

предлаже

списак тема за семинарске радове

Студенти са посебним

интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.

Исту тему може да обрађује и више студената.

САДРЖАЈ

1. УВОД (ВОДА) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

2. КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

3. ДЕЗИНФЕКЦИЈА ВОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. ДЕЗИНФЕКЦИЈА ВОДЕ ХЛОРОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.1. Фазе дејства хлора (две фазе) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2. Методе хлорисања воде за пиће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. ДЕЗИНФЕКЦИЈА ВОДЕ ХЛОРНИМ ПРЕПАРАТИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

5.1. Хлорни препарати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

5.2. Калцијум хипохлорит Ca(OCl)

(капорит-хиперит) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

5.3. Калцијум хлорид хипохлорит CaCl (OCl) (хлорни креч) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

5.4. Справљање раствора хлорног креча . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

5.5. Натријум хипохлорит – NaOCl (жавелова вода) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

5.6. Хлорамини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

5.7. Дезинфекција воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

5.8. Механизам хлорисања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

5.8. Хлорни број, резидуални хлор и доза хлора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

6. ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

7. ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО

САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Појам и циљ

писања семинарског рада

Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из

одређеног предмета

Семинарски рад пише студент под руководством ментора

–

наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад

због чега се од

студента не

очекује да оствари нови допринос

области из које пише рад, већ само да прикаже оно

што је већ познато у постојећој

литератури

са акцентом на најновија достигнућа. Студент

Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и

озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).

Стога се морају

поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе

начина цитирања и др.

Циљ писања семинарског рада је

да



Студент прошири теоријско и практично знање



Самостално се

упознаје са научним садржајем



Савлада основну терминологију струке



Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе



Усавршава вештину писања

Избор теме семинарског рада

Наставник

предлаже

списак тема за семинарске радове

Студенти са посебним

интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.

Исту тему може да обрађује и више студената.

Највећи део слатких вода које се могу употребити као водa за пиће налази се у

облику ледника и снежних прекривача на Земљиним половима и многобројним пла-
нинама, док други и већи део чине подземне воде, а у речним токовима заступљена
је запремински најмања количина слатких вода. Значајан део ових вода налази се у
атмосфери, као и у слатководним језерима. Ове воде различитог су квалитета: најчи-
стије су атмосферске, док површинске воде, у зависности од састава, имају и различит
степен чистоће; квалитет речне воде зависи од квалитета вода које река прима; док
су воде планинских језера, као и брдски потоци и реке врло чисте, барске воде нису
погодне као пијаће због великог садржаја органских материја, а мало неорганских
соли. Подземне воде с малих дубина такође нису погодне због могућности њиховог
лаког загађења и високог садржаја органских материја, док су оне с већих дубина
најпогодније за пиће. Састав природних вода је веома различит што је последица де-
ловања низа фактора, попут промене хидрометеоролошких услова, геолошког састава
земљишта, као и специфичних физичко-хемијских и биолошких процеса који се у
њима дешавају. Водени ресурси укључују све врсте воде које се могу користити. Ипак,
примат се даје слатким водама копна јер су најприступачније и стално се обнављају.
При рационалном коришћењу, представљају практично неисцрпне ресурсе. Међутим,
раст привредне активности људи условљава све већу потрошњу воде, која превазилази
могућност њеног природног обнављања, што води поремећају природне равнотеже.
Природне воде подлежу процесу самопречишћавања, али је спонтано пречишћавање
ограничено. Количина и степен загађености отпадних вода које доспевају у природне
воде утичу на могућност њиховог самопречишћавања. Како се резерве чистих вода
прогресивно смањују, неопходно је вршити пречишћавање отпадних индустријских
вода, као и комуналних вода пре испуштања у водотокове. Готово сви њени извори
изложени су антропогеним и техногеним утицајима различитог интензитета. Својства
и састав воде морају одговарати захтевима у којима вода не утиче негативно на здра-
вље људи, како приликом конзумирања, тако и када се користи у хигијенске сврхе и у
производњи прехрамбених производа. Еколошке промене, услед индустријализације
и глобалног загревања, представљају велику опасност за очување воде и нашег здра-
вља. Зато свакодневно треба мислити о уносу воде, њеном квалитету и спречавању
загађења животне средине.

ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО

САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Појам и циљ

писања семинарског рада

Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из

одређеног предмета

Семинарски рад пише студент под руководством ментора

–

наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад

због чега се од

студента не

очекује да оствари нови допринос

области из које пише рад, већ само да прикаже оно

што је већ познато у постојећој

литератури

са акцентом на најновија достигнућа. Студент

Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и

озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.).

Стога се морају

поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе

начина цитирања и др.

Циљ писања семинарског рада је

да



Студент прошири теоријско и практично знање



Самостално се

упознаје са научним садржајем



Савлада основну терминологију струке



Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе



Усавршава вештину писања

Избор теме семинарског рада

Наставник

предлаже

списак тема за семинарске радове

Студенти са посебним

интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.

Исту тему може да обрађује и више студената.

2. КВАЛИТЕТ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ

Брига о водама, њиховом квалитету, као и о утицају на живот на Земљи неопходна

је ради одрживости људске популације. Један од инструмената деловања на свест поједи-
наца и група у смислу очувања природних ресурса исказан је и кроз законе које државе
примењују. Законска регулатива Републике Србије донета с циљем очувања квалитета
воде као једног од најважнијих ресурса за опстанак људи дефинисана је у Закону о водама,
Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, Уредби о граничним вредностима
емисије загађујућих материја у води и роковима за њихово достизање, као и у бројним
другим подзаконским актима донетим ради заштите водних ресурса.

Један од најважнијих закона у области заштите вода јесте Закон о водама. Њиме

се уређују њихов статус, управљање водама, водним објектима и водним земљиштем,
као и финансирање водне делатности. Одредбе овог закона односе се на све површин-
ске и подземне воде на територији Републике Србије, осим подземних вода из којих се
могу добити корисне минералне сировине и геотермална енергија. Законом о водама
дефинисане су основне одреднице у вези с коришћењем воде за пиће, контролом ква-
литета, здравственом исправношћу вода, заштитом од загађивања и граничним вредно-
стима емисија.

Правилником о хигијенској исправности воде за пиће прописује се хигијенска

исправност воде за пиће која служи за јавно снабдевање становништва, а дефинишу се
МДК вредности неорганских материја у пијаћој води, укључујући и тешке метале. Уред-
бом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у води и роковима за њихово
достизање одређују се граничне вредности емисија одређених загађујућих супстанци за
отпадне технолошке воде пре испуштања у канализацију, пре испуштања у реципијент,
воде које се након пречишћавања испуштају директно у реципијент или у канализацију,
сабирну јаму, па потом у реципијент, као и временски рокови за достизање граничних
вредности. Главни критеријуми квалитета воде за пиће, формулисани средином 20. века,
јесу следећи: вода за пиће мора бити безбедна у епидемијском смислу, безопасна по хе-
мијском саставу и имати повољна органолептичка својства. Ови критеријуми јесу основа
за контролу квалитета воде за пиће које је Светска здравствена организација објавила
1984. и 1994. године.

Приликом процене степена здравственог ризика у зависности од природе неже-

љених нечистоћа у води, микробиолошка контаминација има најважнију улогу. Тако је
истраживање Роберта Тардифа показало да је опасност од болести од микробиолошког