ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Пословни информациони системи
Тема: Клијентске апликације
Професор: др Велимир Дедић
Студент: Игор
Стоиљковић, И0134-23
1. УВОД
Клијентске апликације су кључна компонента модерних рачунарских
система, јер омогућавају корисницима интеракцију са различитим
мрежним сервисима и подацима. „Веб-апликације су клијент-сервер
програми направљени тако да се клијентски део апликације отвара у
претраживачу.“ (Видовић, 2018).
Ове апликације могу бити у облику десктоп, мобилних или веб-
апликација, а свака од њих има своје специфичне карактеристике и
предности. „Класична веб-апликација обично прати архитектуру клијент-
сервер.“ (Шимић, 2024).
Развој клијентских апликација обухвата широк спектар технологија и
приступа, што ову област чини динамичном и изазовном у развоју
софтвера. „Vue.јs је апликацијски оквир за израду веб-апликација.“
(Видовић, 2018).
С обзиром на стални напредак технологије и раширену употребу
интернета, клијентске апликације се континуирано развијају како би
задовољиле потребе корисника, пружиле бољу корисничку подршку и
обезбедиле висок ниво безбедности. „Корисници веб-a приступају
информацијама путем веб прегледника (browser-a) - клијентске апликације
намењене преузимању и презентацији веб докуменатa са сервера,
навигацији међу документима, те слању повратних, кориснићких
информација на сервер.“ (Хољевац, 2010).
2.
Клијентске апликације
Клијентске апликације су програми који се изводе на корисничким
уређајима (клијентима) и комуницирају са серверима или другим
уређајима у мрежи како би приступили услугама, подацима или
функцијама које су им потребне. Клијент обично шаље захтев серверу, који
потом обрађује податке и враћа одговор клијенту. Клијент може бити
десктоп рачунар, мобилни уређај или веб претраживач, док сервер обавља
захтеване операције и управља подацима који су корисни за клијента
(Шубић, 2022).
Најчешћи примери веб-апликација су: email апликације, апликације за
онлајн размену порука, онлајн трговине, итд. (Кекез, 2024).
Rазвој динамичких веб-апликација значајно је допринeо популарности
интернета јер корисницима омогућава стварање и интеракцију са
садржајем на мрежи. Осим тога, ове апликације пружају разне
функционалности, попут дељења садржаја између корисника, ажурирања
информација у стварном времену, прикупљања, складиштења и обраде
корисничких података, као и преноса видео записа у стварном времену.
Ове могућности постале су могуће захваљујући развоју скриптних
програмских језика попут JavaScript-a и PHP-а (Кекез, 2024).
Пре настанка веб-апликација клијентски део клијент-сервер програма
морао је бити индивидуално инсталиран на сваки клијентски рачунар.
Данас, клијентска апликација је доступна са било којег рачунара који има
приступ интернет мрежи, без претходне локалне инсталације. У раним
фазама, свака веб-апликација се на клијентским рачунарима преузимала
као статички документ, гд е се интеракција с корисником остваривала кроз
веб-форме уграђене у HTML (HyperText Markup Language). Ипак, тада је било
потребно контактирати сервер уколико се појави свака озбиљнија промена
на страници, који би поновно слао статички документ (клијентску
апликацију) са новим стањем. Netscape је 1995. године представио
клијентски скриптни програмски језик JavaScript, који омогућава
програмерима додавање динамичких елемената на странице и динамичку
измену садржаја без освежавања. Након тога, Macromedia је представила
платформу Flash, засновану на векторској анимацији, која се угради у
претраживач и тиме омогућава д еловање скриптног језика без потребе за
контактирањем сервера. Тако је кренуо развој веб-апликација које су тек
уназад десетак година доживеле нагли развој и популаризацију (Видовић,
2018).
Како расте обим коришћења веб апликација тако расту и захтеви за
поузданим апликацијама. У складу са тим, процес развоја захтева високу
стручност, пажљиво планирање и одабир одговарајућих технологија.
Истовремено, процес развоја апликације представља и велики изазов јер
укључује велики број активности – од анализе функционалних и
нефункционалних захтева апликације до дистрибуције апликације
корисницима и њено одржавање (Кекез, 2024).
