Kriminalistička tehnika

1.POJAM I PREDMET KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Kriminalistička tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi naučno-tehničkim aspektima pronalaženja, obrade i tumačenja (veštačenja) materijalnih tragova kao i tehnikom registracije i identifikacije lica i stvari sa ciljem sprečavanja kriminaliteta, rasvetljavanja događaja, otkrivanja krivičnih dela i učinioca kao i obezbeđenja dokaza. Kriminalistička tehnika (umešnost, veština) je deo kriminalistike koja izučava, razvija i primenjuje najpodesnije metode iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka u cilju pronalaženja, obezbeđivanja, fiksiranja i tumačenja kriminalistički i krivičnoprocesno relevantnih tragova i predmeta krivičnog dela, razjašnjavanja bitnih okolnosti važnih za rasvetljenje krivičnog dela, registraciju i identifikaciju učnioca i drugih lica i stvari. Ona takođe razvija i primenjuje tehničke metode i sredstva sprečavanja krivičnih dela. Predmet tehnike se sastoji iz tri grupe poslova, i to su: 1. pronalaženje mogućnosti za primenu naučnih metoda i njihovo prilagođavanje rešavanju problema vezanih za tragove i predmete krivičnih dela. 2. primena naučnih metoda za registraciju i identifikaciju lica, leševa, životinja i stvari 3. korišćenje naučno tehničkih metoda za otkrivanje fiksiranje i tumačenje materijalnih dokaza kao i sprečavanje vršenja krivičnih dela

2..ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Kriminalistika predstavlja mladu nauku koja se pojavljuje 1898. god a prvi ju je nagovestio austrijski kriminalist Gros. U njoj se izdvajaju 4 faze: 1. etička faza – sve je prepušteno slučaju kao što su zaseda, hapšenja i sl. Samo zaticanje na mestu događaja je označavalo to lice krivim 2. religijska ili mistična faza – učinilac krivičnog dela se prepušta “Božijem sudu”. Određivanje krivice se obavljalo podvrgavanjem istog da npr. hvata užareni predmet pa se konstatuje da li se isti opekao ili ne. U slučaju da se opekao smatran je krivim i obrnuto. 3. zakonska faza – gde se strogo primenjuje tada važeći propisi. Glavni dokaz je priznanje osumnjičenog. U toj fazi kriminalistička tehnika imala je zadatak pripremanja zaseda, pa pripremanje sredstava ili izmišljanju sprava za mučenje i njihovu primenu. Tzv. Inkvizicija 4. faza slobodnog sudijskog uverenja – sud nije vezan posebnim formalnim pravilima već slobodno ocenjuje svako lice pojedinačno. Izjednačeni su materijalni i lični dokazi.

3.PODELA KRIMINALISTIČKE TEHNIKE
Najadekvatnija podela jeste: 1.kriminalistička fotografija ( opšti i posebni deo) Opšti je vezan za klasičnu fotografiju i za hemijsku obradu. Posebni deo obuhvata kriminalističko tehnički aspekt fotografije u koju spadaju: uviđajna, istražna, registraciona fotografija i sl. 2.registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak beleženja podataka kojima se trajno zadržavaju podaci o nekom licu,lešu ili stvari. Identifikacija podrazumeva utvrđivanje posebnih obeležja. Registraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno-tehničkih metoda za registraciju lica, stvari i događaja u cilju identifikacije lica, stvari i rasvetljavanja događaja. Registraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalističku identifikaciju i kriminalističku registraciju, pri čemu je registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije. 3.operativna tehnika je vezana za kriminološko tehničku obradu lica mesta odnosno uviđaja. Operativna tehnika je grana krim.tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno tehničkih metoda, postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-taktičkom postupanju, sa ciljem da se omogući što uspešnije pribavljanje materijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela. 4.istražna tehnika predstavlja ispitivanje materijalnih tragova radi pripreme za veštačenje. U zavisnosti gde se ispitivanje obavlja može biti laboratorijsko i terensko. 5.trasologija je nauka o tragovima. Obuhvata i obradu svih vrsta materijalnih tragova u vezi sa događajem koji se obrađuje. 6.kriminalističko tehnička veštačenja predstavljaju primenu naučnih metoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za događaj