Ljubav u zaljubljenim ženama D. H. Lorensa

UVOD
Dejvid Herbert Lorens (David Herbert Lawrence) smatra se, ne samo najčitanijim, već i najkontroverznijim romanopiscem dvadesetog veka, čija dela izvanredno reflektuju doba u kojem su nastala. Slobodnog duha, sa osećanjem za vreme u kojem živi, ovaj pisac pristupa drugačijem načinu izražavanja od dotadašnjeg. On ruši sve konvencijalne forme, smatrajući svet božanskom tvorevinom koja ne može i ne sme biti ograničena ovozemaljskim pravilima.   Lorens je rođen 1885. godine u Istvudu (Eastwood) u Notingemskoj grofoviji. Otac mu je bio puki rudar, a majka bivša učiteljica koja je poticala iz dobre porodice. Detinjstvo mladog Lorensa bilo je obeleženo siromaštvom i čestim svađama između roditelja. U školi je postizao dobar uspeh i za to mu je bila dodeljena stipendija. Kasnije je neko vreme radio i kao učitelj na jednom univerzitetu u Notingemu. Sa dvadeset pet godina postao je slavan pisac izdavši svoje prvo važnije delo, roman Beli paun (The White Peakock). Nastavlja da piše i stvara druge dobre romane kao što su Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers), Duga (The Rainbow), Zaljubljene žene (Women in Love) i drugi, od kojih je najbolji poslednji Ljubavnik Lejdi Četerli (Lady Chaterly’s Lover).

Njegov celokupan literarni rad ne možemo posmatrati samo kao estetsku građu ili odraz njegove genijalnosti izražavanja, već i kao kritiku savremenog sveta koji se industrijskim i tehnološkim progresom udaljava od svoje osnove postojanja. U svom radu je tragao za harmonijom čoveka i prirode, prikazujući nezadovoljstvo savremenim shvatanjem života, i imao je hrabrosti da istraži duboka osećanja, međusobne ljudske odnose i njihove animalne porive. Lorensova upadljiva ličnost koja je pobuđivala tadašnju javnost i izazivala skandale i polemike, vodila je podeljenim mišljenjima o podlozi njegovog književnog rada, koja su dugo  imala odjeka na kritiku i, uopšte, vrednost onoga što je pisao.  Aaaaaaaaaa aaaaaaaaaa aaaaRoman Duga bio je zabranjen, jer je pisan sa dosta slobode o odnosima čoveka i žene, što je predstavljalo kršenje moralnih normi u tadašnje vreme. Naime, njegovi likovi su, ,,pored duše i glave imali i telo,’’  a to je za javnost bilo neprihvatljivo i skandalozno i protivilo se starom puritanskom shvatanju čoveka.

Za vreme Prvog svetskog rata živeo je u Engleskoj sa ženom Fridom (Frieda von Richthofen) koja je napustila muža i decu da bi bila sa Lorensom, a koja, inače, potiče iz nemačke plemićke porodice. Nesumnjivo, ona je odigrala najvažniju ulogu kako u njegovom ličnom životu, tako i na profesionalnom polju. Uz nju je sazreo i kao čovek i kao umetnik, a i dotakao samu srž ljubavi koja nije samo duhovna, već i ono što čovek zaista percipira. Međutim, kako je u jeku rata pisao o temama koje su tada bile zabranjene, a uz to mu je žena nemačkog porekla, Lorens biva prozivan nemačkim špijunom. Oni će se onda odlučiti na putovanje iz zemlje; putovaće po celom svetu, vraćajući se Engleskoj samo povremeno. Roman Ljubavnik lejdi Četerli biće najveći ,,skandal’’ u Lorensovom životu. I ovaj roman bio je zabranjen, a njegove slike i pesme koje je stvarao u isto vreme dok je pisao ovo delo i poslao u Englesku, bile su zaplenjene.

Lorens je umro 1930. godine u jednom gradu u južnoj Francuskoj javno kritikovan zbog svog rada, blaćen zbog prikazivanja svojih shvatanja i osuđivan zbog svog pogleda na svet. Frida je njegov pepeo prenela u Sjedinjene Američke Države, u Novi Meksiko. Na grobu je njegov omiljeni simbol, ptica Feniks, koja se uvek iznova rađa iz vlastitog  pepela. Aaaaaaaaa aaaaPored mnogobrojnih romana i pripovedaka, Lorens se bavio i drugim oblastima književnosti: pisao je eseje, pesme, a takođe i književno teorijske studije koji su bili visoko cenjeni. Što se tiče romana i pripovedaka, različito su vrednovani. Pošto je pisao brzo, radovi manjkaju u formi, a nije naročito vodio ni računa o jeziku kojim piše. Od pisanja je zarađivao za život zato je i bilo potrebno da svoja dela što pre izda. Uz to je i bolovao od tuberkuloze, pa je bio svestan kratkog vremena koje mu je ostalo da proživi, te je s toga hteo da uradi što je više mogao.

Zaljubljene žene su Lorensov roman koji mnogi kritičari smatraju nastavkom Duge jer govori o daljoj sudbini sestara Brengven. U romanu se, međutim, pojavljuje više novih ličnosti i drugačija forma prikazivanja radnje i likova. Radnju zaokupljaju ljubavne veze dva para, Ursule Brengven i Ruperta Birkina s jedne strane i Ursuline sestre Gudrune i Džeralda Kriča s druge. Ove dve veze ,,koje se razvijaju ćudljivo i skokovito,’’  same po sebi predstavljaju kontrast. Pisac pripoveda realistično, ali kroz niz slabo povezanih prizora, a nastoji da opiše ono potsvesno i animalno u čoveku. Pored ovoga, u ovom delu piše o industrijskoj Engleskoj u kojoj je rođen, tačnije o rudniku uglja i železnicama o kojima je dosta saznao od oca rudara. Piše o umetnosti, ali i o međuljudskim odnosima, ljubavi i seksualnosti. Seksualni život, međutim, za njega će postati najvažnija oblast u ljudskoj egzistenciji.