Univerzitet “Union-Nikola Tesla”
FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
“KONSTANTIN VELIKI”
NIŠ
PREDMET: UPRAVLJANJE JAVNIM SEKTOROM
SEMINARSKI RAD
TEMA:
Reforma javnog sektora kao preduslov unapređenja kvaliteta
usluga
Mentor Student
Prof.dr Milan Stanković Zoran Jović
br.indeksa MS 53-Č/2015
Niš,2015.
1. Proces reforme u javnom sektoru
Javni sektor je institucionalni sistem ekonomskog angažovanja države.
1
U poslednje dve decenije javni sektor zadesio je talas reformi bez presedana.
Tradicionalni model našao se na udaru snažne kritike građana i privatnog sektora, ali i
teoretičara organizacije i upravljanja državom. U osnovi ovih reformi bio je stav da je
država postala glomazna i sa previše nadležnosti, a da tržište nudi superiornije mehanizme
za efikasnije snabdevanje javnim dobrima i uslugama. Čitav sistem javne administracije
decenijama je koncipiran i kadrovski strukturiran da odgovori obavezama sistema koji se
temeljio na društvenom vlasništvu i kolektivističkom socijalističko-samoupavnom sistemu
vrednosti. Modeli uprave koji danas preovlađuju u razvijenim zemljama (posebno
evropskim) proizilaze iz koncepcije socijalne funkcije države i uprave. Prvobitni koncept
pravne države u smislu da je pravna država ona u kojoj je vršenje vlasti regulisano pravom
zamenjuje koncept socijalne države odnosno države koja se stara o dobrobiti svojih
građana i opštem društvenom, kulturnom i socijalnom blagostanju. Ove promene u
teorijskom pristupu dovele su i do promene koncepta državne uprave (uprave kao vlasti) i
stvaranja koncepta uprave kao sistema za socijalnu regulaciju društvenih procesa prema
kome se vršenje upravnih aktivnosti ne može svesti isključivo na vršenje državne vlasti
već ono mora obuhvatati i vršenje onih aktivnosti kojim se stvaraju neophodni uslovi za
nesmetan život i rad građana i napredak društva kao celine.
Osim toga, razvoj civilnog demokratskog društva i tržišne ekonomije zahteva
radikalne reforme, promenu načina ponašanja i rada javne uprave koji mora biti
transparentan i obezbeđivati efikasno izvršavanje javnih ovlašćenja i usluga od interesa za
građane i njihovo uključivanje u privredni i društveni život na svim nivoima organizacije
društva i države. U našoj zemlji ne postoji jedinstven zakon koji bi sadržao određene
norme kojima bi se regulisali društveno ekonomski odnosi između privrednih subjekata
javnog sektora. Zbog te činjenice kod nas postoji čitav niz zakona i podzakonskih akata
kojima se oni regulišu.
1
Kostadinović S. Upravljanje javnim sektorom, Fakultet za menadžment Braća Karić, Beograd, 2005.
4
1.1. Pojmovno određenje procesa reforme
Reforma (latinski:
reformare
, "preobličiti", "preobraziti") je izraz koji u politici
označava svako nastojanje da se promenom zakonodavstva ili načina rada državne uprave
poboljša opšte stanje u nekom društvu odnosno državi, a da se ne dovode u pitanje temelji
društvenog, političkog ili ekonomskog poretka.
2
Reforme za cilj imaju poboljšanje efikasnosti državne uprave, pa se tako u nekoj
državi može sprovesti reforma zdravstva, školstva, policije, vojske i sl. One takođe za cilj
mogu imati i poboljšanje ekonomskog položaja određenih slojeva stanovništva u
nastojanju da se smanje socijalne napetosti i kriminal.
1.2. Karakteristike reforme javnog sektora u razvijenim zemljama
Programi reforme Javne uprave koji su izvršili snažan uticaj na međunarodnu
upravnu politiku vuku korene iz vestminsterskih sistema (Australija, Novi Zeland, Velika
Britanija i Kanada) i Sjedinjenih Američkih Država - zemalja koje se s pravom smatraju
glavnim predstavnicima "Novog javnog menadžmenta".
3
Talas upravnih reformi zapravo je krenuo iz Velike Britanije 1979. godine, kada je
u ovo zemlji izvršena radikalna promena u programu i načinu rada vlade i njene
administracije radi smanjenja uloge države u ekonomskom životu.
4
Značajno je promenjen
status i delokrug nadležnosti i poslova što je dovelo do suštinskog razmatranja prakse i
koncepta postojećeg sistema Javne uprave. Reforme su ubrzo uzele maha i u drugim
zemljama, uz podršku i vođstvo Bregonvulskih instituta koje su propagirale novi javni
menadžment, upravo sa ciljem da se umanji uloga države u proizvodnji roba i pružanju
usluga. Nepostojanje državne uprave koja postiže zadovoljavajuće rezultate smatralo se i
preprekom za uključivanje u globalnu ekonomiju, pa je upravna reforma državi trebalo da
obezbedi novi sistem, koji će joj omogućiti da se na odgovarajući način globalizuje. Pošlo
se od stava da jaka, demokratska država i globalizacija idu zajelno. Često smatran
kritikom "birokratije" i glomazne državne administraiije, ovaj novi pristup je predskazao
istinski preokret kad je reč o ulozi države i njenim funkcijama. Reforme koje je
2
Stiglitz J. Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.
3
Kragulj D. Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, Beograd, 2009.
4
Kragulj D. Osnovi mikroekonomske i makroekonomske analize, Beograd, 2009.
5
