SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………………………..2
2. REVERZIBILNE ULTRASTRUKTURNE PROMENE OŠTEĆENE ĆELIJE…………..3
2.1.
Slučajna
(prerana)
ćelijska
smrt…………………………………………………...3
2.2.
Prirodna
(programirana)
ćelijska
smrt……………………………………………..4
2.3.
Proces
odumiranja
ćelije……………………………………………………..……5
3. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………..8
LITERATURA……………………………………………………………………………………9
1
1. UVOD
Mnoge ćelije u ljudskom organizmu su genetički programirane da budu povrgnute apoptozi, slično
kao što su programirane da obavljaju replikaciju ili ćelijsko disanje. U osnovi, apoptoza je način za
uklanjanje ćelija koje više ne bi trebalo da budu u organizmu. Neke ćelije moraju biti uklonjene
tokom embrionalnog razvoja (npr. kada se formiraju prsti kod čoveka, gubitak repa punoglavca
tokom metamorfoze).
Druge ćelije su abnormalne (ćelije inficirane virusima ili sa oštećenom DNK) i mogu oštetiti
ostatak tkiva, organizma ako se ne uklone. Kada se takve ćelije uklone, istovremeno se eliminiše i
opasnost po organizam (širenje virusne infekcije ili kancer). Kada dođe do oštećenja DNK, ćelijski
mehanizmi ih otkrivaju i pokušavaju da poprave (reper-mehanizmi). Ako je oštećenje
nepopravljivo, ćelija se podvrgava apoptozi. U slučaju da se ćelija sa oštećenom DNK ne podvrgne
apoptozi, može doći do razvoja kancera.
U odraslom organizmu ćelije mogu biti uklonjene kako bi se održala ravnoteža (ćelijska
homeostaza), kako bi se stvorile nove ćelije ili uklonile ćelije koje su imale neke privremene uloge.
