Međunarodni marketing

1. Medjunarodni Marketing je sprovodjenje poslovnih aktivnosti koje usmeravaju tok proizvoda I usluga ka potrosacima korisncimavise od jedne zemlje
2. Kod globalne strategije bitan je : primena globalne strategije, ali I prilagodjavanje lokalnim trzistima
3. Medjunarodne-globalne orijentacije menadzmenta (poznate kao EPRG okvir) su: ETNOCENTRICNA, POLICENTRICNA, REGIOCENTRICNA, GEOCENTRICNA
4. Podsticajne snage globalnog marketinga su (navedite minimalno 5) : 1. ekonomija obima, 2. ime marke, 3. pristup jeftinim resursima, 4. subvencije, 5. izbegavanje trgovinskih barijera, 6. pristup nacionalnim podsticajima
5. Ogranicavajuce snage globalnog marketinga su: Menadzment miopija, organizaciona I nacionalna kultura
6. Svetska Banka je razvila system klasifikacije zemalja, prema nivou ekonomskog razvoja koristeci kao osnovu:
INFLACIJU, BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BROJ STANOVNIKA.
7. Karakteristike zemalja sa niskim dohotkom (prema klasifikaciji Svetske Banke) su: ogranicena industrijalizacija I visok procenat stanovnistva angazovanog u Poljoprivredi I proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvodaza zivot, visoka stopa Nataliteta, niska stopa pismenosti, veliko oslanjanje na inostranu pomoc, politicka nestabilnost I nemiri.
8. Karakteristike zemanja sa srednje-nizim dohotkom (prema Svetkoj Banci) su: glavna konkurentna prednost ovih zemalja je u zrelim standardizovanim, radon –intezivnim industrijama, osnovni marketing koncepti se mogu primeniti tako da se dizajniraju proizvodi koji odgovaraju potrebamai prihodimana trzistima manje razvijenih zemalja.
9. Karakteristike zemalja sa srednje- visim dohotkom: procenat stanovnistva angazovaan u poljoprivredi se smanjuje, ljudi se usmeravaju prema industrijskom sektoru I povecava se stepen urbanizacije, plate zaposlen su znatno manje u odnosu na razvijene zemlje, zemlje u ovoj grupi ubrzano se industrijalizuju.
10. Karakteristike zemalja sa visokim dohotkom: osim nekoliko naftom bogatih nacija, zemlje ove grupe su dostigle svoj sadasnji nivo dohotka u procesu ekonomskog razvoja, vaznost usluznog sektora je vise od 50% bruto nacionalnog dohotka
11. Nivoi ekonomske integracije su: zona slobodne trgovine, carinska unija, zajednicko trziste I ekonomska unija.
12. Zona slobodne trgovine: se formira izmedju dve ili vise zemalja , kada se dogovore da ukinu sve interne barijerepri medjusobnoj trgovini, I mogu da uspostavljaju nezavisne trgovinske politike prema zemljama koje nisu clanice.
13. Carinska unija: pored eliminisanih internih barijera za trgovinu, zemlje uspostavljlaju zajednicke eksterne barijere.
14. Zajednicko trziste: pored ukidanja internih I ukidanja eksternih barijera, zajednicko trziste omogucava slobodno kretanje faktora proizvodnje, ukljucujuci radnu snagu, capital I informacije. Primer: system integracije Centralne Amerike
15. Ekonomska Unija: ukidanje internih, formiranje eksternih barijera I slobodni tok faktora. Potrebna je kordinacija I uskladjivanje ekonomske I socijalne politike u okviru unije. To je zajednicko trziste za proizvode, usluge I capital.
16. Nmaterijalne determinante culture su: stavovi verovanja I jezik, religija, obrazovanje, drustvene institucije I estetika
17. Primer razlicitog shvatanja vremena kao oblika neverbalne komunikacije: U zavisnosti od kultura, percepcija kasnjenja varira. Na Zapadu kasnjenje od 5 min se smatra prihvatljivi. 10 min , domacin ocekuje dobar razlog za kasnjenje. 15 min smatra se da nece ni doci. Dok na arapskim trzistima ova kasnjenja bi se smatrala beznacajnim. Za njih je 15 min kasnjenja isto kao 3 min za zapadne partnere.
18. Primer razlicitog shvatanja prostora0 rastojanja u odnosu na druge osobe kao oblika neverbalne komunikacije: Arapi vole da stoje blizu ljudi sa kojima razgovaraju.Ako se npr. Amerikanac “nezadovoljan” blizinom poslovnog partnera malo udalji od Arapina, moze da bude shvacena kao negativna reakcija.
19. Primer razlicitog shatanja medjusobnog poznavanja I poverenja kao oblika neverbalne komunikacije: U nekim zemljama se smatra da je bolje licno poznavati poslovnog partnera pre nego sto se posao zakljuci. U nekim zemljama ugovori se zakljucuju rukovanjem, a ne dugim I slozenim pregovorima.
20. Materijalne determinante culture predstavljaju: privredna, drustvena, finansijska I marketing infrastruktura
21. Politicki rizici predstavljaju promene uu : 1. ekonomskom okruzenju 2. polotickom okruzenju ili vladinoj politici koje bi mogle negativno da uticu na poslovanje kompanije
22. Vrste politickih rizikasu: rat, socijalni nemiri, birokratija, korupcija, medjunarodni sporovi, konfiskacija, nacionalizacija…
23. Regulisanje transfera proizvoda I usluga sprovodi se na osnovu: uvoznih carinskih obaveza, kvota- kvantitativne kontrole, zakonodavstva u pogledu kupovine, standarda I licenci,ogranicenja u pogledu usluga.
24. Zemlje regulisu transfer novca na osnovu: Kontrole deviznih kurseva, kapitala, nadgledavanje inostranih aktivnosti domacih banaka…
25. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju po tome sta kupuju: Inostrani krajnji potrosaci se razlikuju u odnosu na domace potrosace u odredjenom stepenupo svim aspektima ponasanja potrosaca. Po tome KAKO, ZASTO, STA, KO ,KADA I GDE kupuju.
26. Kako se inostrani krajnji potrosaci razlikujuna osnovu pitanja ZASTO KUPUJU: Iako je veoma tesko dati odgovor na pitanje zasto neko kupuju, najcesci odgovor je uticaj porodice na potrosaca kao I uticaj referentnih grupa, drustvenih klasa I slojeva, ekonomskih okolnosti I dr..
27. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju na osnovu DONOSILACA ODLUKA O KUPOVINI: Odluke o kupovini donose roditelji, deca ili supruznici, u zavisnosti od uloge I structure porodice, porodicne situacije itd.
28. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju na osnovu kupovine (KAKO KUPUJU): Razlikuju se po naporuku koji ulazu u toku kupovine, Postoje kategorije: 1. Rutinska- mali napor 2. Ograniceno resavanje problema- istrazivanje informacija I vise vreme, 3. Ekstenzivno resavanje problema- vise informacija, vremena I napora. Druga razlika je u tome kako se razmatraju faze kupovine: 1. faza- podsticanje potrebe 2. faza- trazenje informacija, 3. faza- trazenje alternative, 4. faza- donosenje odluke o kupovini
29. Zasto se inostrani krajnji potrosaci razlikuju u pogledu vremena kupovine (KADA KUPUJU) : Razlikuju se u nekoliko dimenzija; 1. Ucestalost kupovine, 2. Doba dana, 3. raspolozivost dobavljaca, 4. Uticaj klime, 5 religiozni praznici
30. zasto sse inostrani krajnji potrosaci razlikuju u pogledu maloprodajnih objekta kupovine ( GDE KUPUJU): potrosaci se razlikuju po tome gde postoje raspolozive prodavnice, npr. Nemci kupuju ¼ svojih aparata putem postanskih porudzbina, dok Danci tako kupuju nesto vise od 1%