4
2. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ
Postoje mnogobrojne definicije pojma berza, ali uopšteno se može reći da je to fizički
i poslovno organizovan prostor na kome se po strogim pravilima trguje hartijama od
vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je
i sama po sebi finansijsko tržište i predstavlja samostalnu organizaciju koja poseduje
sopstveni poslovni prostor, članstvo i poslovna pravila. Danas su berze visoko organizovane
institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije. To su neprofitne institucije u vlasništvu
države ili učesnika utrgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno mogu
donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu
svrhu, berze i donose posebna pravila. Za berzu se može reći da je mesto gde se kupuje i
prodaje ali takva mesta su i pijace, prodavnice, robne kuće, pa čak i ulica. Ono što berzu
razlikuje od takvih mesta je upravo roba kojom se trguje i način na koji se trguje. Predmeti
trgovine na berzi su novac, hartije od vrednosti, sirovine i roba ali da bi se moglo trgovati ti
predmeti trgovine moraju biti podložni tipizaciji i standardizaciji kako bi bili jednaki u bilo
kojoj količini. Na berzi se ne može trgovati finalnim proizvodima već samo sirovinama. Za
berzu su najvažniji mesto, predmet i način trgovanja.
Koreni berze mogli su se prepoznati još u vavilonskom, feničanskom i rimskom pravu
ali se u istorijskom razvoju berze izdvajaju tri perioda. Prvi period je od XII do XVII veka,
drugi od XVII do prve polovine XIX veka i treći period počinje od druge polovine XIX veka.
Tokom prvog perioda ljudi su se okupljali na pijacama, vašarima, bazarima i drugim mestima
gde se obavljala trgovina i gde je dolazilo je do susretanja ponude i tražnje za različitom
vrstom robe. Ovi trgovci razvili su praksu donošenja uzoraka na pijace umesto robe i nakon
razgledanja tih uzoraka zaključivali su se poslovi a isporuka robe je sledila kasnije. Ovaj
momenat se ispostavio kao veoma važan za kasniji razvoj berze. Drugi važan momenat je
vezivanje za mesto gde se obavljala trgovina. U početku su to bile pijace i sajmovi pod
otvorenim nebom, a kasnije su počeli da se koriste razni prostori a često i kafane. U Beogradu
je kafana Bosna bila poznata po okupljanju trgovaca, a 1887.godine u Građanskoj kasini je
oformljen prvi berzanski odbor. Tokom drugog perioda javljaju se berze kao mesta na kojima
se trguje hartijama od vrednosti, kao što su obligacije ili akcije. U to vreme se povećava broj
kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih
tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe. U toku trećeg perioda razvoja berze
zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda se prodaje bez njihovog
5
prisustva na samom mestu trgovanja jer se prodaja vrši na osnovu standardne oznake
kvaliteta. U prošlosti berza je bila mesto gde se trgovalo određenom robom na određenom
mestu i tada je pravilo bilo da se trgovina uvek obavlja na istom mestu i u isto vreme.
Razvojem kompjuterske tehnologije omogućeno je da učesnici svake berze mogu da se
uključe u proces trgovine u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.
Pojmom berza se bave različite nauke i svaka daje svoju definiciju berze pa tako
postoji jezička, istorijska, ekonomska, pravno-ekonomska i pravna definicija berze. Prema
jezičkoj definiciji berzu predstavljaju trgovci koji se sastaju u određenom prostoru radi
zaključenja berzanskih poslova. Prema istorijskoj definiciji berze su nastale od pijaca i vašara
i istoričari smatraju da je berza pravno uređena i organizovana pijaca. Ekonomisti definišu
berzu kao tržište na kom se najviše koncentriše ponuda i tražnja za određenim predmetima i
na tom tržištu se vrši promet robe, novca ili kapitala izraženog u hartijama od vrednosti.
Prema pravno-ekonomskoj definiciji berza je mesto gde se u određeno vreme sastaju trgovci
kako bi zaključili trgovinske poslove. Prema pravnoj definiciji berza je pravom uređena
organizacija koja se pod pojačanim državnim nadzorom bavi organizovanjem kupoprodaje
predmeta na veliko.
1
Poreklo reči berza može se objasniti na dva načina. Reč berza potiče od latinske reči
„bursa” koja u prevodu znači kesa, a ponekada i sastanak ili udruženje. Prvobitne berze su
bile tržište novca na kojima se menjao domaći novac za novac drugih zemalja. Drugi način
objašnjenja porekla reči berza je da ona potiče od prezimena flamanske porodice koja je u
belgijskom gradu Brižu imala kafanu u kojoj su se okupljali trgovci da pored jela, pića i
prenoćišta obavljaju i trgovačke poslove. Na ulaznim vratima lokala bile su isklesane tri kese
koje su predstavljale simbol kuće, a kako je bilo reči o porodici Von der Voersepil van der
Beurse, stajala je i oznaka „de Beurse”. Upravo taj pojam, korišćen kasnije od strane
mletačkih trgovaca postao je odomaćen i njime su označavana mesta za okupljanje trgovaca,
a kasnije se taj termin afirmisao i kod italijanskih trgovaca za njihova sastajališta. Prve berze
su nastale u kontinentalnoj Evropi pa tek nakon toga 1531. godine u Engleskoj, 1546. godine
u Francuskoj i 1553. godine u Nemačkoj. Londonska berza nastala je tek 1773. godine. Prvi
opis berze da je 1688. godine Don Hoze de la Vega u svojoj knjizi „Confusion de
1
Jovanović, N., Berzansko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2009., str. 37
