Statistika je od najranijih vremena bila metod i sredstvo za pribavljanje najpouzdanijih
informacija za vođenje politike razvoja društva. Ona je nerazdvojni sastavni deo
svakodnevnog života svakog pojedinca, da bolje sazna prilike i život koji ga okružuje, a
naučnom radniku da dođe do objektivnih činjenica u svom istraživanju.

Sa  pojavom elektronskih  računara  otvoreno je  posebno  razdoblje  u  razvoju statistike.
Rekordna  brzina  i  maksimalna  tačnost  u  obradi  statističkih podataka  višestruko  je
učinila  efikasnim  statistički  rad  i  otvorili  su velike  mogućnosti  primene  statistike.
Zadatak  statistike  je  da  širi  opštu kulturu  u  korišćenju  statističkih  podataka  kao  i
poznavanju  i  razumevanju njihovog  značaja,  kako  bi  se  isključile  razne  zloupotrebe
samih  podataka  i manipulacije  u  negativnom  smislu.  Isto  tako  statistika  ima  zadatak  da
podstiče  i  daje  inicijativu  za  čuvanje  statističke  dokumentacije  kao materijala  trajne
vrednosti koji u istorijskom rasponu stalno uvećavaju svoj značaj i vrednost [1].

2.1. Predmet statistike

Predmet proučavanja statistike su varijabilne (promenljive) pojave koje se ispoljavaju   u
masi  slučajeva  i  zovu  se  masovne  pojave.  Varijabilitet  je  univerzalna karakteristika
prirodnih   i   društvenih   zbivanja.   Svaka   pojava   nastaje   pod   uticajem   nekih   faktora,   pa
ponašanje pojave zavisi od prirode, broja i načina kombinovanja tih faktora. Obzirom da su
faktori koji deluju na pojavu   varijabilni, to će i pojava pokazati manje ili više izražen
varijabilitet.

Pojedinačne  pojave  pokazuju  najmanji  varijabilitet  individualnih  slučajeva i rezultat su
delovanja malog broja faktora. Odnos između ovih pojava i faktora međusobno uslovljenih
ponavljaju se na približno isti način u svim konkretnim slučajevima. Кod takvih pojava
primenjuje se metod pojedinačnog posmatranja.   Кod   pojava   koje   ispoljavaju   veću
varijabilnost  (društveno-ekonomske  pojave)  tek  posmatranjem  većeg  broja  slučajeva
dolazi  se  do  zakonitosti u njihovom ponašanju. Zato statistika istražuje masovne pojave [1].

3. Statističke metode

Statistika  kao  nauka  koristi  metod  indukcije  i  ide  od pojedinačnog  ka opštem i dedukciju
kada  polazi  od  pretpostavki,  od  opšteg  ka  pojedinačnom. Zatim  analizu  i  sintezu  kada
pojave   raščlanjava   radi   proučavanja   pojedinih delova ili kada skuplja informacije o
pojedinim   delovima   masovnih   pojava   u   celosti   radi   potpunijeg   saznanja   o   toj   pojavi.
Statistika koristi analogiju kada na bazi poznatih karakteristika jedne pojave donosi sudove o
drugoj koja je sa ovom u korelacionoj vezi. Isto tako koristi reprezentativni metod kada se na
osnovu  manjeg  ili  većeg  broja  jedinica  neke  mase  donosi  zaključak  o  celoj masi.
Statistika  je  razradila  specifičan  grafički  metod  koji  očigledno ilustruje neku pojavu,
otkriva različite međusobne odnose, njihovu dinamiku i druge karakteristike posmatranih
pojava.   Statistika   ima  specifičan   metod   znakova     i    simbola    kojima     se     koristi     za
označavanje kategorija, indikatora i pojmova.

Pod statistikom se danas podrazumeva:



deskriptivna statistika koja prikuplja, obrađuje i povezuje podatke;



statistička analiza, koja omogućuje pribavljanje numeričkih informacija, njihovu
kvalitativnu informaciju, donošenje zaključaka i formiranje zakonitosti ponašanja
posmatranih pojava; i



statistička teorija, koja iznalazi statističke metode, objašnjava ih, dokazuje i
usavršava.

Masovno   posmatranje   pojava   uz   odgovarajuću   primenu   statističke   metodologije
omogućava nam da uočimo opšte karakteristike varijabilnih pojava i otkrijemo  pravilnosti  u
njima.  Pravilnosti  koje  uočavamo  nazivaju  se statističkim  zakonitostima  ili  masovnim
zakonitostima.  One  se  ispoljavaju na velikom broju slučajeva jer te pravilnosti važe samo u
masi. Statistika  istražuje  te  pravilnosti  a  rezultate  grupiše,  opisuje,  upoređuje  i  analizira.

Statistika  se  bitno  razlikuje  od  evidencije.  Pojam  statistike  je  znatno širi. Zadatak
evidencije jeste da registruje i prati svaku pojedinu jedinicu i njena  individualna  svojstva.
Evidencija  ima  za  cilj  da  obuhvati  sve  pojedinačne  slučajeve  da  bi  u  svakom  momentu
mogla da pruži odgovarajuća obaveštenja o pojedinačnim individualnim slučajevima.

Teorija  verovatnoće  omogućava  statistici  istraživanje  karakteristike skupova  na  bazi
objektivnih  kvantitativnih  ocena,  koje  se  donose  na  osnovu posmatranja  samo  nekih
odabranih  slučajeva.  Tako  se  obezbeđuje  nepristrasnost izbora sa jedne i reprezentativnost
odabranih slučajeva sa druge strane.

Posmatraju  se  i  istražuju  slučajevi  na  kojima  se  osobine  posmatrane  pojave ispoljavaju
približno  isto  kao  i  u  celom  skupu.  Rezultati  koji  se  dobijaju posmatranjem  odabranih
reprezentativnih  slučajeva  nazivaju  se  statističkim uzorcima. Oni omogućavaju objektivnu
ocenu osnovnih karakteristika skupova, ocenu stepena njihovog varijabiliteta, kao i ocenu
pouzdanosti zaključaka do kojih dolazimo.

Procesi koji nisu ni sasvim slučajni ni strogo determinisani nazivaju se stohastičkim
procesima. Ovi procesi ne odvijaju se po nekom odrađenom nepromenljivom zakonu. Na