VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
Seminarski rad
iz
predmeta
INDUSTRIJSKI MENADŽMENT
Tema: Teorijski pristupi u industrijskom menadžmentu – škole menadžmenta
Mentor: dr Radmila Marković
Student: Filip Marković
Beograd, 2022.
4
1. RAZVOJ MENADŽMENTA KROZ ISTORIJU
Kada posmatramo razvoj menadžmenta kroz istoriju, potrebno je da napravimo razliku između
menadžmenta kao prakse i menadžmenta kao nauke. Kao praksa, menadžment je veoma star
proces, dok je kao naučna disciplina znatno mlađi.
1
Na razvoj svesti o menadžmentu (upravljanju) uticali su brojni faktori. Poseban značaj imaju
faktori celokupnog društvenog razvoja među koje se svrstavaju stepen ekonomske razvijenosti
društva, kultura, politički odnosi u državi, nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija,
društvenih grupa, svesti, navike i običaja, morala i etičkog sistema vrednosti.
Pored navedenih faktora i brojni drugi su posredno ili neposredno uticali na sam proces
upravljanja. Time je menadžment, odnosno upravljanje, uticalo na razvoj društva u kome je
nastajalo i razvijalo se kao specifičan proces, ali je i razvoj društva uticao na menadžment kao
specifičnu društvenu pojavu.
Menadžment kao metod ili veština upravljanja vuče svoje korene još od nastanka ljudskog
društva. U prvobitnoj zajednici čovek je, u neprekidnoj borbi sa prirodom, svoj rad i određene
najjednostavnije poslove i aktivnosti obavljao intuitivno. Kasnije je, poučen prethodnim
iskustvima, počeo da planira i organizuje te aktivnost kako bi ih što efikasnije obavio ili ostvario
prethodno zacrtane ciljeve. Zato se i tvrdi da je upravljanje kao složena aktivnost stara koliko i
sama ljudska civilizacija.
Prvi pisani tragovi o menadžmentu vezani su za upravljanje javnim radovima, određenim
državnim i vojnim aktivnostima, odnosno crkvenim delatnostima i vezani su za najstarije
organizacije kakve su država, vojska i crkva.
2
Menadžment u savremenom smislu, nastaje nešto kasnije, tačnije u XVIII veku uporedo sa
pojavom industrijskih revolucija, pojavom industrijskih preduzeća, fabrika, naučno-tehničkog
napretka. Međutim, naučni pristup menadžmentu razvio se tek početkom XX veka sa prvim
1
Lumpkini Eisner, D. (2007),
Strategijski menadžment
, Beograd: izdavačka kuća Data Status, str. 5.
2
Stakić, B., Radojević, T., (2009
), Finansijski i devizni menadžment u turizmu
, Beograd: Univerzitet Singidunum.
5
radovima Frederika Tejlora (engl. Frederick Winslow Taylor) i Anri Fajola (engl. Henri Fayol)
2. PRAVCI U MENADŽMENTU
Menadžment kao naučna disciplina bio je predmet izučavanja brojnih autora i istraživača koji su
dali različit, ali i višestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izučavanja menadžmenta kao
nauke, pa do danas, razvilo se više pravaca (škola) menadžmenta. Možemo reći da su najvažniji
sledeći pravci:
3
Klasična škola menadžmenta;
Škola teorije odlučivanja (Bihevioristički pristup);
Škola teorije sistema (Sistemski pristup); i
Škola nauke o menadžmentu (Kvantitativni pristup) i Situaciona škola menadžmenta
(Situacioni pristup).
2.1. Klasična škola menadžmenta
Klasična škola menadžmenta je prva škola ili poznati sistematski pristup proučavanju
problematike iz domena menadžmenta. Njene temelje su svojim naučnim istraživanjima postavili
Frederik Tejlor, Henri Fajol, Maks Veber i njihovi sledbenici. U okviru Klasične škole
menadžmenta razvila su se dva osnovna pravca:
4
Teorija naučnog upravljanja; i
Klasična organizaciona teorija
2.1.1. Pojava naučnog upravljanja
Ubrzani privredni razvoj krajem XIX veka, kada se broj industrijskih preduzeća značajno
povećao, uslovio je potrebu za drugačijim pristupom u procesu upravljanja. Pored ovog ubrzanog
3
Pfeifer, S. (2013),
Menadžemt – interna skripta
, Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Storssmayera, str 3.
4
Ibid.
