Muzički sluh

Muzikalnost i muziciranje
Muzikalnost (eng. Musicality i fr. Musicalité) je urođena muzička sposobnost koju imaju određeni ljudi i koja se ispoljava kroz različite vidove muzičke delatnosti. Muzikalni ljudi imaju obdarenost za:

• interpretaciju i muziciranje
• osećaj za boju u muzici, frazu, fraziranje, ritam, dinamiku, agogiku i harmoniju) ,
• pamćenje muzičkog materijala (muzička memorija) ,
• sviranje po sluhu,
• improviziranje (sviranje, pevanje, komponovanje na licu mesta – bez pripreme) ,
• sugestivno prenošenje ličnih doživljaja (emocionalnog naboja) ,
• različite muzičke žanrove (zabavna, džez, klasična, narodna…)
• izrazitu kreativnost i stvaralačku fantaziju
• proživljavanje muzičkog sadržaja,
• poniranje u najveću dubinu i suštinu muzike.

Sve nabrojane urođene talente teško da može iko da poseduje. Neki imaju jedne, neki druge. Sigurno je to, da što više pomenutih sposobnosti muzičar poseduje – to je talentovaniji. Za izvođača, interpretatora, neophodna je muzikalnost. Muzikalnost se ne može naučiti, ona je data, prisutna je i oseti se. Zato je vrlo pogrešno kada se tehničko – zanatska spretnost i uvežbanost shvata kao muzikalnost. Preduslov za muzikalnost je dobar muzički sluh.
Muziciranje je lepo, jasno i izražajno izvođenje muzičkog dela, ispravno tumačenje kompozitorove zamisli, uz dodatak ličnog doživljaja (emotivnog naboja) koji treba preneti na slušaoca.
Ako se uporedi sa likovnom umetnošću, tačno odsvirani notni tekst je crtež (skica) , a muziciranje je umetnička slika sa svim njenim efektima – osećanjem prostora, doživljajem boje, svetlosti i senke.
Uslovi za lepo muziciranje su pre svega talenat i muzikalnost, kao i smisao za lepo i meru, ali i muzičko obrazovanje i posedovanje analitičkog duha. Treba znati i osetiti šta staviti u prvi plan, a šta u drugi ili treći; koje su muzičke celine – fraze, šta treba podvući, gde naglasiti. To sve treba unapred sebi „ispričati“, ali tek pošto se savlada ceo komad onako kako je zapisan notama. Zapitajte se: kako želim da odsviram ovo delo – odavde ću početi široko – raspevano, pa ću naglasiti ovaj ton; počeću u ovakvoj dinamici, a ovde ću načiniti krešendo ili diminuendo, i slično.
Učinite to nekoliko puta, tokom nekoliko dana pred nastup, sve dok niste sigurni da baš tako želite i da tako treba da svirate – muzicirate, da je ta ideja postala svojina.
Iz moje škole
Učim klarinet IV
Iz prethodno navedenih tekstova jasno se zaključuje postojanost tesne veze između muzikalnosti i muzičkog sluha, što govori da su zajedničke komponente oba pojma sveprisutne. Cilj obema, kao i drugim komponentama o kojima će kasnije biti reči, jeste muziciranje, finalni proizvod kome se ide sve vreme u toku nečijeg muzičkog školovanja, rasta i razvoja. Naravno, osnova svake od njih, i najosnovnija komponenta, doslovno kamen temeljac, jeste muzički sluh, kao što na samom kraju teksta i stoji. Ove, kao i druge komponente pronalazimo kod gotovo svakog, muzički aktivnog pojedinca – muzičara. Pod aktivnim pojedincem – muzičarem smatra se osoba koja se profesionalno, aktivno bavi muzikom, javno je, pred širim ili užim auditorijumom izvodi, interpretira, kako tuđe, tako i svoje kompozicije, ako se bavi komponovanjem ili pak, improvizuje i poznaje razne stilove i epohe. U profesionalne muzičare danas se mogu svrstati i pojedince koji zvanično nisu pohađali muzičke škole i imali klasično obrazovanje putem niže, srednje i muzičke akademije, ali aktivno i redovno nastupaju, komponuju i od toga žive. Isto tako, danas su sveprisutni takozvani studijski muzičari, koji malo ili nimalo ne nastupaju, ali poznaju muziku, prave je, bave se njenom produkcijom i snimaju. Zašto je bitna ta neka postojana podela među muzičarima, na različite tipove? U čemu je razlika, na prvom mestu, školovanog muzičara, neškolovanog muzičara, studijskog muzičara, izvođača ili analitičara? Zato jer se dobija lakši uvid u svaki tip posebno i same razlike u bavljenju muzikom i zato, ne samo da je svaki od njih, nevezano za oblast ili vrstu muzike kojom se bavi, individua i „svet“ za sebe, već svaki od gore navedenih tipova ima različitu vrstu sluha, različito doživljava i opaža samu muziku, poseduje različit senzibilitet, različito uči i stiče iskustvo.