1
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
UNIVERZITET “UNION NIKOLA TESLA”
NARKOMANIJA
(Seminarski rad iz sociologije)
Profesor, Student,
Vinko Pandurević Anastasija Anđelković
I0693-22
Trstenik, Avgust, 2023. godine
2
SADRŽAJ
1. UVOD………………………………………………………………………… 3
2.POJAM I VREME NASTANKA………………………………………………4
3. ZBOG ČEGA SE UZIMA DROGA…………………………………………...5
4. UTICAJ SREDINE…………………………………………………………….5
5.UTICAJ LIČNOSTI…………………………………………………………....6
6. DROGA………………………………………………………………………..6
7.RAZVOJ………………………………………………………………………..6
8.SOCIJALNA IZOLACIJA……………………………………………………..7
9.PORODICA……………………………………………………………………8
10.STAVOVI ADOLESCENATA PREMA DROGI……………………………8
11.RAZLIKE IZMEĐU DELIKVENATA I NARKOMANA…………………..9
12.VRSTE DROGA……………………………………………………………..10
13.DROGA I ZAKON…………………………………………………………..11
14.PREVENCIJA………………………………………………………………..11
15.ZAKLJUČAK………………………………………………………………..11
16.LITERATURA………………………………………………………………13
4
POJAM I VREME NASTANKA
Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultat mnogih
glavobolja, rasprava i nesporazuma među stručnjacima u dugim i upornim pokušajima da naučno
objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U različitim delovima sveta
i iskustva su bila različita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno,
redovno uživanje droge, zbog čega nastupa zavisnost.
Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo postizanje
zadovoljstva, droga se najcešce nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim u kojima
su biljke iz kojih se dobijaju droge bile “domaće kulture” i uzgajale se kao kod nas šljiva ili
pšenica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdržali naporan rad na poljima ili kada bi
izvodili religiozne rituale. Takođe su znali da koriste droge i u samoubilačke svrhe kada bi skrhani
bolešcu i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari tako posmatraju
onda bi teško mogli reći da je droga “cisto” urbani ili moderni fenomen – naprotiv, ona postoji
vekovima.
Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i veštacke. Stari Grci su znali preko 500 biljnih,
mineralnih i životinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, droga se koristi kao lek, kao sredstvo
kojim se dostizalo mistično iskustvo, vrhunski doživljaji i uvidi, proročke vizije najcešce kod Indijanaca,
Tibetanaca, Šamana i Jogina. U nekim zemljama Dalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno
koristile na isti način kao što se u Evropi koristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se
postigla stanja izmenjene svesti za koje se verovalo da približavaju božanstvima. Kod nas prvi narkomani
pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je četiri - pet učenika i nekoliko studenta. Svi su se
poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge i uglavnom ih je vezivala zajednicka ljubav prema Bitlsima i
Rolingstounsima, ili slicne ideje o životu. Prva droga u Beogradu, sa kojom je započeta epidemija
narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasičnom smislu. Radilo se o preludinu, poznatom po
psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, u lečenju
gojaznosti. Pošto u to vreme preludin nije bio označen kao droga, mogao je da se slobodno kupuje u
apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma popularan među beogradskim
narkomanima. Korisnici ove droge imali su utisak da lebde, bili su slobodniji u ophođenju sa drugima, bili
su stalno u pokretu,.. Ovaj doživljaj je bio krajnje primamljiv za osobe koje su do tada ispoljavale pasivnost
i odsustvo bilo kakvih inicijativa, a i uzimanje preludina nije bilo pod udarom vlasti, pa nije bilo straha ni od
zakonskih kazni. Iz godine u godinu su se pojavljivale novije droge i sve veći broj korisnika istih.
ZBOG ČEGA SE UZIMA DROGA?
Najcešci razlozi uzimanja droge, naročito kada su mladi u pitanju, su radoznalost, dosada, način da
se bude "in", da se odraste, da se pripada i bude prihvaćen, da se izbegnu problemi... To je donekle i
u skladu sa uzrastom ovih maloletnih osoba, bogatih maštom ali ne i životnim iskustvom. Oni
nekritično i bez ikakvih prethodnih znanja, ulaze u ovu avanturu, punim srcem ali praznom glavom
.
Dakle, postoji ljudska težnja da se nadiđe stvarnost, da se nestane u "ništa" ili da se doživi svemoć
spajanja sa Bogom i prirodom, sve u cilju bežanja od stvarnosti.
Nakon prvih uzimanja, osoba više dana nakon toga sabira utiske, procenjuje da li joj "doživljaj"
odgovara ili ne. Najcešce počinje lepo i sa bezbroj divnih osećanja, zavodljivo i opčinjavajuće, i
