Opšta fiziologija životinja

1.1.Struktura membrane,funkcije membrane

Ćelijska membrana (plazmalema, plazma membrana ) je zajednička komponenta svih ćelija.   To je selektivna barijera koja formira granicu izmedju odeljaka različite kompozicije. Sastoji se od lipida, proteina i šećera vezanih za lipide i proteine sa ekstracelularne (E) strane membrane. Lipidi membrane spadaju u složene lipide kao što su fosfolipidi i glikolipidi. Imaju hidrofilni, polarni ili naelektrisani deo molekule i hidrofobni deo  molekule koji je predstavljen ostacima masnih kiselina (jedna zasićena i jedna nezasićena masna kiselina, a kod sfingolipida, nezasićeni alkohol sfingozin). Lipidi se u vodenoj sredini orijentišu tako da hidrofilni deo molekule bude okrenut prema vodi, a hidrofobni delovi se    „skrivaju” od vode. Takva organizacija rezultira u  membrani  formiranjem  bimolekulskog  sloja  koji predstavlja barijeru izmedju intracelularne tečnosti (ICT) i ekstracelularne tečnosti (ECT). Prisustvo nezasićenih  masnih kiselina u hidrofobnom delu lipidnih molekulaobezbedjuje fluidnost membrane. Pored navedenih lipida u membranama sisara značajan udeo ima i holesterol. Holesterol se pruža od hidrofilnih glava fosfolipida u centralni deo lipidnog dvosloja i povećava nepropustljivost membrane za male hidrofilne molekule i povećava njenu viskoznost. Istovremeno, holesterol sprečava veće promene u fluidnosti membrane pri promenama temperature, pa se kaže da predstavlja pufer koji stabilizuje fluidnost lipidnog dvosloja. Membranski proteini su mozaično rasporedjeni u membrani i mogu da budu integralni ili periferno raspoređeni proteini. Periferni proteini su povezani sa integralnim proteinima ili hidrofilnim glavama lipida. Mogu da se  uklone bez narušavanja integriteta membrane. Integralni proteini su vezani za fosfolipide i mogu da se uklone iz membrane samo dejstvom deterdženata ili  drugim metodama koje rastvaraju lipidni dvosloj.