2
MIŠLJENJA I STAVOVI U KOJI SE MOGU SRESTI U STRUČNOJ LITERATURI
U poslednjih nekoliko godina pitanje stvarnih posledica upotrebe kompjutera i
korišćenja interneta od strane dece postalo je nova i vrlo dinamična oblast
istraživanja. Sve više se piše o posledicama korišćenja ovih inovacija na
intelektualni, emotivni i socijalni razvoj dece i adolescenata. Mišljenja koja se danas
mogu sresti u stručnoj literaturi često su polarizovana. S jedne strane su oni koji
smatraju da kompjuteri mogu da dovedu do značajnih uspeha u obrazovanju dece,
da ih mogu naučiti da misle. Toj grupi pojedinaca koji sa optimizmom gledaju na
korišćenje kompjutera od strane dece i mladih pripadaju i zastupnici shvatanja da
kompjuter predstavlja korisno sredstvo da se uspostavi komunikacija između mladih
iz različitih kulturnih i jezičkih sredina. Nasuprot njima su oni koji iznose bojazan da
korišćenje kompjutera može dovesti do slabijeg ovladavanja osnovnim operacijama
(čitanje, pisanje i računanje).
Strahuje se i da dete koje suviše vremena provodi uz kompjuter može da postane
izolovano i uskraćeno za socijalne odnose koji su nužni za njegov ukupan razvoj.
Podrobnija analiza ovih nadanja i strahovanja koja se može naći i u stručnoj literaturi
i u laičkoj javnosti data je u knjizi
Dete i kompjuter
Žana Rečickog i Žan-Lika
Girtnera, a može se sažeti kroz odgovore na devet pitanja.
Ugrožava li upotreba kompjutera zdravlje dece?
Kompjuteri ne predstavljaju neposrednu opasnost po zdravlje njihovih korisnika, pa
čak ni onih najmlađih. Strahovanja od gubljenja oštrine vida ili od zračenja ekrana pri
dugom korišćenju pokazala su se kao neosnovana. Neke manje rizike po zdravlje
korisnika ne treba potpuno zanemariti. Na primer, dugo i intenzivno korišćenje
kompjutera može da dovede do premora očiju ili do mišićnog zamora i bolova u
zglobovima.
Može li se kompjuter smatrati drogom?
Poput televizijskog programa ili detektivskog romana, kompjuter ima tu moć da
zadrži pažnju korisnika često mnogo duže nego što bi ovaj to zaista želeo. To važi
za odrasle, ali možda još više za decu. Zato se često dešava da deca ne mogu da
dočekaju da se ponovo vrate kompjuteru.
Unosi li kompjuter nepoželjne promene u interesovanje dece?
Neka istraživanja su pokazala da deca koja imaju kompjuter kod kuće
manje
vremena provode u
gledanju televizije
, zanemaruju neke aktivnosti, kao što je
crtanje
, i
manje izlaze iz kuće
da bi se bavila sportom. Izgleda, međutim, da kod
većine dece takve promene nisu dugog veka i posle nekoliko nedelja opčinjenosti
računarom deca se vraćaju starim interesovanjima. Odatle bi moglo da se zaključi da
uglavnom ne preti opasnost da bi kompjuter mogao da dovede do nesklada u
razvoju u ranom periodu života dece.
