Igra određenim materijalima detetu pomaže da se kasnije bolje snalazi u rešavanju sličnih
problema. Razvijajući posebne veštine i načine ponašanja, dete u igri stiče iskustva, otkriva, uči i
stvara. Ukazujući na značaj igre za razvoj dečijih sposobnosti, naglašava da je svaka razvojna
faza kod deteta obeležena »eksplozijom aktivnosti«, u kojima dete isprobava sve mogućnosti
određene funkcije i na takav način usložnjava svoje sposobnosti. Igrom se vežbaju sposobnosti
opažanja, uviđanja, klasifikovanja, pamćenja i druge.

Veliki broj činjenica koje saznaje, dete povezuje i integriše u sopstvene misaone celine. Uči se
da deluje u određenoj misaonoj situaciji, što u izvesnom smislu određuje i često uslovljava
promenu u njegovom ponašanju. Tako dolazi do simboličke transformacije stečenog iskustva,
što bitno uslovljava razvoj deteta. Učenje kroz igru podrazumeva izmišljanje, pronalaženje i
istraživanje, pri čemu ono slobodno stvara situaciju koja je pod njegovom kontrolom, koju ono
u potpunosti razume i u njoj se oseća sigurno. Ovako određen eksplorativni karakter dečije igre
pomaže detetu da uobličeno iskustvo kojim raspolaže pretvori u saznanje. Asimilacija dečijeg
iskustva u ličnu sliku sveta predstavlja pripremu deteta za njegovu kasniju akomodaciju na taj
svet (Pijaže i Inhelder, 1978). Piter Grej, razvojni psiholog sa Bostonskog koledža, smatra da je
igra ključna za prevazilaženje urođenih nagona ka agresiji i dominaciji. Kao i da su, zahvaljujući
igri koja dovodi do uzajamne saradnje, prvobitna društva uspela da opstanu. On objašnjava:
„Igra i humor nisu bili samo način da život bude zabavniji, već sredstva za održavanje društva i
promovisanje međusobne jednakosti, deljenja i miroljubivosti. To su poznate odlike društava
lovaca sakupljača, od kojih je zavisio njihov opstanak“.

Igra i njena uloga u razvoju dece predškolskog uzrasta Kroz igru, deca razvijaju svoje psihičke,
intelektualne, emocionalne, društvene i moralne sposobnosti, stvaraju i održavaju prijateljstva.
Nova teorija sugeriše da je igra i jedan od najvažnijih faktora neophodnih za uspešno
funkcionisanje ljudskog društva Igra je društvena aktivnost koja kod ljudi suzbija nagone ka
pohlepi i aroganciji i razvija brigu o tuđim osećanjima i dobrobiti. „Društvo koje zaboravi kako
da se igra, jeste društvo koje čine sebični pojedinci“ – kaže Grej, osvrćući se na trenutnu
ekonomsku krizu. Igra je, iznad svega, izraz slobode. Ona je sve samo ne obaveza, moranje. Onaj
ko se igra, ne samo da to čini slobodne volje – već, poput ostalih igrača, prihvata da se povinuje
određenim pravilima, koja nastaju kao rezultat dogovora. Zbog toga je igra jedna od
najdemokratičnijih aktivnosti. Deca ne mogu da usvoje demokratske vrednosti kroz aktivnosti
koje vode odrasli, već isključivo ukoliko ih iskuse sama, kroz igranje sa drugom decom, smatra