UVOD:
2.Odeljak: PTERDOPHYTA, Papratnice
Za Pteridophyta je karakterisčno da pored stabla i lista imaju i koren. Koren je odlika
Pteridophyta i Spermatophyta, te se mogu označiti kao Rhizophyta, nasuprot svim ostalim
biljkama koje nemaju koren i čine Arhizophyta. Stablo je kod mnogih paprati podzemno,
zeljasto, ali može biti i drvenasto i visoko po nekoliko metara (neke tropske paprati), U
anatomskom pogledu važna je pojava pravih provodnih snopića, uglavnom koncentričog tipa, sa
traheidama, a kod nekih se nalaze i traheje i sitaste cevi.
U paprati je lepo izražena smena generacija. U odnosu na mahovine ovde se zapaža znattno
razviće sporofita. Dok je u mahovina gametofit prestavljao celu biljku, ovde je sveden na jedno
telašce – Protalijum, koji dostiže dužinu od nekoliko centimetara. Protalijum živi većinom svega
nekoliko nedelja. Biljka paprat pripada sporofitskoj generaciji.
Na protalijumu se obrazuje anteridije i arhegonije, u kojima se formiraju spermatozoidi
odnosno jajna ćelija. Oplodjenje se vrši pomoću kapljica vode, kao i mahovina. Iz oplodjene
jajne ćelije razvija se sporofit, odnosno biljka paprat sa korenom, stablom i listovima. Na biljci
paprati uglvanom, na listovima, obrazuju se sporangije u kojima se posle redukcione deobe,
stvaraju spore. Listovi koji nose sporangije nazivaju se sporofili.
U mnogih paprati stvaraju se spore istog tipa, koje pri klijanju daju jedinstven protalijum sa
anteridijama i arhegonijama. To su izosporne paprati. Medjutim postoje paprati u kojih se
formiraju dve vrste spora: makrospore i mikrospore. Makrospora nastaje u makrosporangijama, i
prilikom njenog klijanja dobija se relativno krupan ženski protalijum, na kome se obrazuju
arhegonije. Mikrospore, nastale u mikrosporangijama, klijaju u muški protalijum, na kome se
stvaraju anteridije. Ovakve paprati sa diferencijacijom polova su heterosporne paprati i stoje na
višem stupnju organizacije od izospornih.
-Odeljak Pteridophyta ove četiti klase:
1.) klasa Psilophytatae ( prapaprati)
2.) klasa Lycopodiatae (prečice)
3.) klasa Equisetatae (rastavići)
4.) klasa Filicatae (paprati)
Red Psilotales
Red Psilotales – Iz ovog reda najpoznatiji je rod Psilotum čiji čiji prestavnici i danas žive.
Nemaju koren, već rizome bez listove, s cevastim rizoidima. Listovi su obliku malih ljuski. U
psilotales ubrajamo samo dva roda: Psilotum i Tmesipteris (samo po dve tropske vrste)
2.Klasa Lycopodiatae, Prečice
Klasa lycopodiatae sadrži četiri reda:
1) Lucopodiales
2) Selaginellales
3) Lepidodendrales
4) Isoetales
Red Lucopodiales
obuhvata familiju Lycopodiaceae, sa značajnim rodom Lycopodium (sa
oko 400 vrsta, od kojih u Evropi samoniklo raste samo šest). To su zeljaste zimzelene biljke, bez
sekundarnog debljanja.
-Jedna od najčešćih vrsta u Evropi je Lucopodium clavatum.
-Red Lepidodendrales
-Red Lepidodendrales. – Prestavnici ovog reda sačinjavali su devonu, karbonu I permu
glavne elemente tadašnje florei imali su veoma značajnu ulogu pri stvaranja kamenog uglja. To
su bile drvenaste biljke sa sekundarnim debljanjem, što nije bio slučaj sa prestavnicima dva
prethodna reda. Ove biljke dostizale su visinu do 30 m I preko 2 m u prečniku. Interesantno je
istaći da su neki prestavnici ovog reda makrosporangije sa integumentom.
Red Isoetales
Red Isoetales obuhvata višegodišnje biljke koje žive na dnu plitkih voda ili na vlažnim
zemljištima. Vrste roda Isoetes imaju dugovečnu glavnu osovinu, koja je skraćena i krtolasto
zadebljala, pokrijena zbijenim listovima koji naležu jedan na drugi. I za ovaj red je
karakteristična heterosporija I jako reduciran protalijum.
Red Isoetales
4.Klasa FILICATAE, Prave paprati
Za ovu klasu je karakteristično da njeni prestavnici imaju krupne listove sa bogatom
nervaturom. Na donjoj strain listova obrazuu se mnogobrojne sporangije.
Stablo vecinom grana monopodijano.
Kao preci Filicatae smatraju pra paprati (Psilophytatae). Prelaznu klasu, koja ih povezuje, čine
Primofilices sl (sl. 227) čiji su se prestavnici u srdnjem devonu, a izumrli su u donjem permu.
Primofilices
Danas postojece paprati svrstani su u tri potklase:
1.) Eusporangiatae
2.) Leptosporangiatae
3.) Hydropterides
Eusporangiatae imaju sporangije sa debelim zidovima, od više slojeva ćelija.
Leptosporangiatae imaju sporangije sa tankim zidovima ,sastavljenim samoiz jednogsloja
ćelija. I u potklase Hydropterides zidovi sporangija se sastoje samo iz jednog sloja ćelija.
Potklasa Eusporangiatae
Potklasa Eusporangiatae obuhvata dva reda: Ophioglossales I Marattales.
Res Ophioglossales
ima samo jednu familiju, Ophioglossaceae, sa oko 80 vrsta iz dva
roda – Ophioglossum i Botrychium.
Iz roda Ophiolossumu Evropi je autohtona samo vrsta O. Vulgatum ( sl. 228) koja raste
navlažnijim lvadama.
Ophioglossum
vulgatum
Alsophila australis
Nase paprati su uglavnom zeljastevišegodišnje biljke sa malo razgranatim podzemnim
izdankom i sa nadzemnom rozetom od listova. Nema sekundarnog debljanja stable. Sporangije
se obrazuju u velikom broju na naličju lista I skupljene su u grupice I nazivaju se sorusi. Sorusi
su obično raspporedjeni u dva reda duž glavnog nerva. Leptosporangiatae su izosporne paprati.
Sporofili ( listovi sa sporangijama), po pravilu po spoljšnom izgledu se nerazlikuju od ostalih
listova.
Veliki broj familija potklase Leptosporangiatae ima prestavnike u tropskim krajevima. Najveći
broj vrsta koje žive kod nas pripadaju familiji Polypodiaceae. Ova familija danas oko 7 000
vrstakoje rastu u svim klimatskim oblastima ( fosilne vrste poznate su još iz donje krede).
Najvažnije naše vrste iz familije polypodiaceae sui z rodova: Aspiridium, Pteridium,
Polypodium, Phyllitis, Asplenium, Dryopteris (sl. 299).
Dryopteris
Rod Phyllitis
Rod Phyllitis je prestavljen vrstom Ph. Scolopendrium (jelenski jezik)
Ph. Scolopendrium (jelenski jezik)
Lepa skoro dekorativna vrsta iz roda Asplenium je A. trichomanes (okrugla sleznica).
Potklasa HYDROPTERIDES
To su vodene paprati koje imaju mali broj rodova sa zeljastim predstavnicama koji žive u
vodama ili močvarama. Muski iženski protalijum su jako reducirani. Vodene paprati svrstane su
u dve familije :
1.) Salviniaceae (koje su sekundarno prešle na život uvodi)
2.) Marsiliaceae ( koje su ukorenjuju u močvarnom zemljištu)
Familija Salviniaceae obuhvata slobodno plivajuće vodene biljke
Familija Marsileaceae
Familija Marsileaceae, gde pre svega dolazi rod Marsilea, koji je kod nas prdstavljen vrstom
M. quadrifolia (četvorolisna raznorotka), zastupljena je na močvarnim zemljištima (sl. 231).
Interesantno je pomenuti da je Marsilea jedina papranica ciji listovi izvode neku vrstu nastičnih
pokreta.
Pored Marsilea, iz ovefamilije kod nas je zastupljen samo još rod Pilularia (Lopatarka) sa vrstom
P. globulifera.
ZAKLJUČAK
:
Značaj: Paprati imaju višestruk značaj za čoveka. Neke, vsrste, a pre svega slatka paprat,
Polypodium vulgare, se koristi u ishrani zbog velikog sadržaja ugljenih hidrata u rizomima.
Mladi listovi nekih paprati se mogu koristiti u ishrani (npr. Pieridium aquilinum), a kasnije
nemaju značajnu hranljivu vrednost,. Pa se ne koriste u ishrani ljudi I kao hrana za stoku.
Sa aspekta primene u agronomiji zanimljiva je mala vodena heterosporna paprat azolla iz
familije Azollaceae. Ova paprat stupa u simbiozu sa azotofiksirajućom modrozelenom algom
Anabaena azollae. Po sposobnosti akumuliranja azota ova paprat ne zaostaje sa leptirnjačama, pa
se koristi kao zeleno đubrivo za obogaćivanje zemljišta azotom.
Medicinski značaj ima pre svega navala- Dryopteris filix-mas, u čijem korenu je sadržana
velika količina materija sa antihelmintičnim delovanjem. Ove materije izazivaju paralizu mišića
pantličare. Ova paprat je otrovna , pa se može koristiti samo pod nadzorom lekara.Mnoge vrste
paprati imaju veliki dekorativni značaj. U tom smislu plantažno se uzgajaju Polypodiym vulgare
i P. austral, a kao sobna kultura uobičajan je Nephrolepis.
a
b
cA-mesečinac-
Botrychium,B-vlasak- Asplenium trichomanes, C- zlatna paprat Aspleneum ceterach
