ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У
КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
УВОД У ПРАВО
ТЕМА: ТУМАЧЕЊЕ ПРАВА
ПРОФЕСОР МЕНТРОР: СТУДЕНТ:
Сава Аксић Радоје Васојевић
КОСОВСКА МИТРОВИЦА 2025
Увод
У процесу примене права од великог је значаја тумачење права, и оно претходи
непосредној примени права. Прво је потребно протумачити право, а потом га применити.
Приликом тумачења права појављују се две стране и оне могу имати по једног а и више
субјеката. Једна страна саопштава садржај своје психе, а друга сазнаје то саопштење и
тумачи га. Обзиром на чињеницу да је право врло сложено, да регулише многобројне и
разноврсне друштвене односе, да су правне норме повезане, да се у тумачењу не може
норма одвојити већ се повезује са другим нормама огледа се сва сложеност и тежина
процеса тумачења. Тумачење се врши свакодневно, да скоро и не примећујемо. Једно од
гледишта је да је предмет тумачења закон, с обзиром да је закон највиши извор права, тј
само општи правни акти, јер појединачни акти чине примену права. Веома је битно
правити разлику између тумачења које врше државни органи и приватна лица. Пошто
постоје разне врсте државних органа то имамо и разне тумаче права и разна њихова
тумачења. При утврђивању правног значења правне норме тумач употребљава разна
средства. Најважнија средства тумачења су: језик, логика, систем прав, историја и циљ
правне норме.
ПОЈАМ И ВРСТЕ ТУМАЧЕЊА
Тумачење права је сложена, интелектуална делатност која се састоји из исправног
утврђивања правог, истинитог значења правне норме. То је нужна делатност без које се
сазнавање и примена права не могу замислити. Тумачење правних норми делимично спада
у језичко тумачење али и од тога постоје изузеци: када се значење норменалази изван
оквира језика (нпр. када оно што се мислило није изречено у норми или кад је норма
изражена гестом или другим покретом тела).
Тумачење права треба разликовати од тумачења формалних извора права, које представља
само једну констатацију засновану на претходном тумачењу формалних извора права.
Тумачење права је свакодневна правничка делатност која се не одвија увек исто:
1.
Лаичко тумачење
се изводи неприметно и несвесно, када тумач вршећи свакодневну
делатност сазнавања правних норми то чини спонтано.
2.
Тумачење од стране стручњака
– Чим се тумач сретне са сложеним питањима, када
значење норме није јасно или уопште не постоји, тумачење постаје посебна, свесно-
планска делатност која се врши посебним правилима и захтева посебно знање, вештину и
обдареност. Стручњачко тумачење може бити обавезно или необавезно. Оно је необавезно
кад га дају правни научници, адвокати, правни саветници, а обавезно када га дају за то
надлежна државна и друштвена службена лица.
Значај тумачења права се састији у томе што се право тумачи због примене. Тумачење је
најважнији део поступка сазнавања правне норме, коришћењем одговарајућих метода –
догматичких и нормативних. Крајњи исход тумачења права се састоји у проналажењу
таквог значења протумачених норми којима се најпотпуније остварује њихов смисао и
циљ, те се норме као предмет тумачења права тумаче пре свега у ширем и ужем смислу. У
ужем смислу, предмет тумачења права је само правна норма, у ширем смислу, главни
предмет тумачења права могу бити све правне норме, а изузетно као споредни предмет,
људске радње, под условом да су погодне за тумачење. Ниједна норма нема потпуно тачно
одређен смисао, већ само два или више могућих значења, од којих само једно
најисправније изражава њен смисао. Тај смисао норма стиче тек када се доведе у везу са
другим нормама, њиховим скуповима или целокупним системом права. Норма тај смисао
стиче тек кад се доведе у везу са другим нормама, њиховим скуповима, па чак и са
