Primena seruma i imunoglobulina u infektivnim bolestima

INFEKTIVNE BOLESTI NA POČETKU TREĆEG MILENIJUMA

Već smo dobro zakoračili  u treći milenijum civilizacijskog društva, a infektivne bolesti i dalje predstavljaju pretnju savremenom drustvu. Kroz čitavo čovečanstvo infektivne bolesti su menjale sliku sveta, a primer za to su:

•    crna smrt u srednjem veku ,
•    španski grip 1918. koji je harao nakon  I prvog svetskog rata ,
•    i u novije vreme HIV infekcija i pretnja novim respiratornim bolestima.

I danas infektivne bolesti zauzimaju visoko mesto prema uzorcima smrtnosti. Oko 15 miliona ljudi svake godine umire upravo zbog njih. Najčešće se javljaju:

•    HIV infekcije udružene sa tuberkulozom,
•    hepatitis C,
•    novi virusni encefalitisi,
•    virusni gastroenteritisi,
•    SARS

Neke infektivne bolesti su tradicionalne i potisnute su iz razvijenih zemalja, ali su se javile  i nove, sa novim uzročnicima, a to znači i sa novom kliničkom patološkom slikom.
Razvoj laboratorijske medicine doveo je do otkrića više od tridesetak novih infektivnih agenasa u poslednjih desetak godina. Činjenice koje su uticale na promenu patologije infektivnih bolesti su:

a)    nizak životni standard,
b)    siromaštvo,
c)    ekološke promene,
d)    promene socijalnog ponašanja,
e)    promene u proizvodnji hrane i
f)    razvoj rezistencije  mikroorganizama na brojne antibiotike.

Treba pomenuti da se danas više od 15% svih malignih bolesti povezuje sa infektivnom etiologijom što takođe menja klasičnu sliku infektivnih bolesti.
Globalno kretanje ljudi, hrane, ali i vektora infektivnih bolesti (primer je virus ENCEFALITISA sa Zapadnog Nila, koji je prenešen u Ameriku iz Afrike komarcem koji se zavukao u spremište za točkove aviona), demografski trendovi sveta-imaju ogroman uticaj na širenje infektivnih bolesti. Danas savremeni transport omogućava da ljudi i stvari dospevaju u bilo koji deo sveta za 24 časa, što znači da je inkubacioni period za većinu zaraznih bolesti duži, nego sto je to kretanje iz jednog kraja sveta na drugi, što omogućava da se epidemija širi u celini – tj. preko jednog zaraženog turiste, koji je u vreme pojave infekcije na jednom a u vreme pojave bolesti na drugom kraju sveta i u drugoj socijalnoj sredini. Tako se na primer procenjuje se da je trećina svetske populacije zaražena Kohovim bacilom, a samo oko 10% zaraženih razvija aktivnu formu, gde svaki od njih može godišnje zaraziti 10 do 15 ljudi. Ljudi sa HIV infekcijom zaraženi Kohovim bacilom imaju 800 puta veću verovatnoću, od zdarvih, da ce razviti aktivan oblik te bolesti, a 15% njih će od te bolesti i umreti. Zatim je u Rusiji tuberkuloza poslednjih godina zauzela prvo mesto među uzrocima smrti od infektivnih bolesti.
Takođe se prisutan je i nagli porast tuberkuloze među imigrantima, koji putuju u razvijene zemlje, dok je oboljenje među starosedeocima u padu.
Razlozi za to su:

•    siromaštvo,
•    socijalna nezaštićenost i zaraza,
•    rasna diskriminacija,
•    seksualno iskorišćavanje i
•    nesnalaženje u novoj sredini.