Rizici u bankarstvu sa posebnim osvrtom na operativni rizik

U V O D

Razvojem savremenog bankarstva i privrede, izloženost različitim vrstama rizika u poslovanju postaje sve veća.Blagovremo identifikovanje svih vrsta rizika i adekvatne mere zaštite, postaju izuzetno važan faktor uspešnosti poslovanja, u sve složenijim uslovima privređivanja.
Rizici u poslovanju, kao merljiva verovatnoća događaja, poslednjih deset godina su najaktuelnija tema u debatama naučne i stručne javnosti.Velika izloženost banaka različitim rizicima, ali i složenost postupka njihove identifikacije i merenja, proces upravljanja, podigla je na nivo filozofsko-stručnog razmišljanja, što predstavlja stručno znanje i obrazovanje menadžera rizika, ali i visok stepen kreativnosti i invetivnosti u donošenju konačnih odluka.
U cilju stabilnosti u razvoju svog poslovanja i ravnopravnog učešća u velikoj tržišnoj konkurenciji, a pre svega radi zaštite svojih deponenata i očuvanja sistemske stabilnosti i likvidnosti, banke moraju da u svoje strateške ciljeve ugrade strategije upravljanja bankarskim rizicima. Primena upravljanja i analiza rizika u bankarstvu, promovišu se u neophodan proces ekspanzije zdravog i stabilnog bankarskog sistema. U okviru ukupnih rizika koji prate poslovne aktivnosti banaka, privrede i drugih oblika organizovanja biznisa poseban značaj ima operativni rizik.Njegova priroda, ispoljavanje u fluidnoj formi i prisutnost u svim segmentima poslovnih aktivnosti, dovoljno govore o značaju koji ima i potrebi za njihovim upravljanjem.Permanentan rastući trend operativnih rizika je realnost sa kojom se suočavaju, ne samo bankarske institucije, već i subjekti u privrednom i vanprivrednom sektoru, što problematiku operativnog rizika čini izuzetno važnom i aktuelnom.
Upravljanje operativnim rizicima, kao posebnom i veoma kompeksnom kategorijom, veliki je izazov i za razvijene bankarske industrije, kao i privredne sisteme.Discpline upravljanja ovim rizikom relativno su mlade, pa su iskustva i znanja iz ove oblasti od izuzetnog značaja za reformisanu bankarsku industriju Srbije, koja se ubrzano približava evropskim standardima i pristupa definisanju strategija upravljanja najvažnijim vrstama rizika.
Predmet ovog magistarskog rada je da istraži savremena teorijska dostignuća upravljanja i analiziranja rizika u bankarstvu, sa posebnim osvrtom na operativni rizik, koja će pomoći smanjenju rizika, a time ojačati pozicije banaka, koje stvaraju zdrav bankarski sistem Republike Srbije, koji direktno utiče na stabilnosti nacionalnog finansijskog sistema, a sa težnjom :

• da se unapredi način na koji upravljački i operativni sistemi u bankama i privrednim sistemima, razumeju i osećaju proces upravljanja operativnim rizikom,
• da bordu direktora i menadžerima rizika u bankama, omogući lakša prepoznavanja optimalnog puta za definisanje ukupnog okvira za upravljanje operativnim rizikom i njegovu implementaciju, primereno datom trenutku i stepenu razvijenosti bankarske industrije,
• da pomogne menadžerima u privrednim sistemima u kreiranju okvira za upravljanje operativnim rizikom, na osnovu iskustava i znanja iz bankarske prakse,s obzirom na to da su ona u najvećoj meri primenljiva i u drugim sistemima.

NAUČNI CILJ ovog istraživanja jeste naučna deskripcija savremenih procesa upravljanja operativnim rizikom u bankarstvu u Republici Srbiji; naučni opis činioca strukture procesa upravljanja rizicima u bankarstvu; naučni opis funkcija, odnosa i veza upravljanja operativnim rizikom i naučni opis svih kvantitativnih i kvalitativnih svojstava upravljanja operativnim rizikom u bankarstvu u Republici Srbiji.

DRUŠTVENI CILJ izrade ove magistarske teze jeste udovoljavanje praktičnim potrebama u toj oblasti. Rezultati istraživanja treba da ukažu na otvorena pitanja utvrđivanja potrebnog upravljanja operativnim rizikom u bankarstvu, kao i da usmere pažnju svih subjekata političkih i ekonomskih procesa u Srbiji na ta pitanja i da utiču na njihove stavove i ponašanje u procesu donošenja konkretnih odluka. Ovo zbog toga što je neosporno da svako istraživanje, a naročito ono koje se namerava da realizuje, podrazumeva određeni društveni odnos.

METODOLOŠKI PRISTUP u izradi ovoga rada postavljen je veoma kompleksno putem kombinacije osnovnih (analitičkih i sintetičkih), opštenaučnih (indukativnih i deduktivnih, hipotetičkih i empirijskih) i posebnih metoda (ekonomske analize), na način da budu primereni naslovu teze i izloženoj strukturi rada. Njegova adekvatna primena omogućiće da se steknu pouzdana saznanja o predmetu istraživanja, o činjenicama, pojavama, procesima i odnosima na kojima počiva i odvija se transformacija bankarskog sektora u Srbiji, ali i o pojmovima, stavovima, sudovima i zaključcima koji su relevantni za ispunjavanje svrhe ovoga rada.

Hipotetički okvir istraživanja sastoji se od sledećih stavki:

GENARALNA HIPOTEZA:
Oblik i suština pravnog, ekonomskog i političkog sistema i ekonomskih uslo va privređivanja determinišu proces upravljanja rizicima u bankarstvu, i to za onoliko za koliko je ostvarena pravna sigurnost, pravda i pravičnost, slobodni uslovi tržišnog privređivanja i demokratičnost političkog sistema, najmanje za toliko su smanjeni rizici u bankarstvu, a time i nivo potrebnog kapitala banaka za zaštitu od rizika.

POSEBNA HIPOTEZA:

• Proces upravljanja operativnim rizikom u bankarstvu Republike Srbije determinisan je širokim krugom pravnih odredbi koje se javljaju u dvojnoj ulozi: u ulozi okolnosti (ambijenta) i u ulozi predmeta odlučivanja;
• Za onoliko za koliko banke u Republici Srbiji primenjuju Bazelski sporazum II najmanje za toliko su smanjeni rizici i olakšan proces upravljanja istim;
• Ekonomski procesi u Srbiji determinišu proces upravljanja rizicima u bankarstvu, tj. zahtevaju pravilniju procenu potencijalnih gubitaka i na toj osnovi potreban minimalni iznos kapitala kao branu sigurnosti.

POJEDINAČNA HIPOTEZA:

• Primena novih bankarskih pravila poslovanja u Republici Srbiji determinisana je međunarodnim regulatornim okvirima i pravnim propisima Republike Srbije;
• Upravljanje rizicima neposredno je determinisano visinom kapitala banke;
• Supervizija kontrolne funkcije omogućava primereno upravljanje rizicima – smanjenje istog;
• Za onoliko za koliko je prisutna transparentnost u radu banke i ukupna finansijska disciplina, najmanje za toliko je omogućen proces upravljanja operativnim rizikom;
• Za onoliko za koliko se obavezno ocenjuje kreditni rejting svakog korisnika kredita, za toliko su smanjeni rizici;
• Ekonomski i politički procesi u Srbiji zahtevaju od banaka da procenjuju rizike svake poslovne transakcije koja bi trebalo da bude predmet kreditiranja;
• Od ekonomske snage banke direktno zavisi upravljanje operativnim rizikom,tj. što je kapital banke veći, za toliko je veće pokrivanje rizika.

U prvom delu magistarske teze, koji nosi naziv „Bankarski rizici prema Bazelskim sporazumima“ biće razmotrena regulativa, prvenstveno pravila Bazelskog sporazuma I, a potom i Bazelskog sporazuma II, sa posebnim osvrtom na rizike u bankarstvu, kao i kvalitativni i kvantitativni kvalifikacioni kriterijumi za predložene pristupe kalkulaciji ekonomskog kapitala po osnovu izloženosti operativnom riziku i predloženih pristupa za kalkulaciju ekonomskog kapitala (Pristup osnovnog indikatora, Standardizovani i Viši pristup).

U drugom delu ove teze, koji nosi naziv „Rizici u bankarstvu “ biće razmotrene najrasprostranjenije vrste rizika u bankarstvu, a tu su: rizik likvidnosti, kamatni rizik, rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, rizici koji se odnose na zemlju porekla lica kome je banka izložena, devizni i naravno operativni rizik.

U trećem delu je detaljno objašnjen operativni rizik, izvori operativnog rizika, kao i proces upravljanja, koji ukazuje na važnost obuhvatnog i preciznog definisanja pojma operativnog rizika i dinamiku procesa, koja se odvija na nekoliko nivoa : identifikacija, ocena, kontrola i praćenje.Ukazano je na značaj upravljanja operativnim rizikom , kao i nezaobilazni e-banking i svakako značaj kulture profesionalnog ponašanja u odnosu na moguće izloženosti operativnom riziku, na neophodnu komunikaciju na svim nivoima unutar banke.

Četvrti deo ovog rada koji nosi naziv „Regulatorni okviri“ posvećen je propisima Evropske unije, ISO standarim i naravno propisima Republike Srbije. Na kraju rada data su „Zaključna razmatranja“, kao i spisak korišćene literature i drugih izvora pri izradi ove magistarske teze.