Академија струковних студија Шумадија
Одсек Аранђеловац
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА УТИЦАЈ
САОБРАЋАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Метро као саобраћајно решење
Професор: Студент:
Др. Ђорђе Михаиловић Александар
Петровић
Аранђеловац, децембар 2024.
1. УВОД
Метро је врста масовног јавног железничког транспорта. У већини
случајева овај вид транспорта се одвија под земљом и зато је синоним за
метро „подземна железница”. Основне карактеристике класичног метро
система су: то је урбано-електрични масовни транспортни систем,
апсолутно је независан од осталих врста саобраћаја и представља систем
који може опслужити велики број људи. За разлику од аутобуса или
трамваја, системи за брзи транзит су електричне железнице које
саобраћају са ексклузивним првенством пролаза, коме пешаци или било
која друга врста возила не може приступити, и који се често одвајају у
тунелима или на повишеним етапама железнице.
Прва линија подземне железнице у Паризу била је отворена 1900. под
називом Chemin de fer Métropolitain – Велеградска железница. Овај назив
је убрзо био скраћен у „метро” и тај је назив у многим земљама света
преузет за подземну железницу.
2. УЛОГА МЕТРО СИСТЕМА У ГРАДСКОМ САОБРАЋАЈУ
Метро (франц. Метрополитан – који припада главном граду односно онај
који повезује средиште се периферијом) општи је назив за систем
електричне подземне железнице која служи јавном градском превозу
путника, у великим урбаним срединама. Представља оптималан облик
масовног превоза путника који се одвија на потпуно издвојеним
колосечним трасама без раскрсница и без заједничких деоница с другим
железничким и друмским саобраћајем. Вођење се може остварити с
високим степеном аутоматизације уз велику просечну брзину чиме се
позитивно утиче на тачност, поузданост и сигурност одвијања
саобраћаја. Организација превоза метроом усклађена је с другим
облицима јавног градског превоза путника, а усмеравање путника
обавља се одговарајућим прилазним трасама, покретним степеницама и
лифтовима.
Према основним техничким и саобраћајним карактеристикама
разликују се метро и регионални метро. Регионални метро се у
Немачкој, Аустрији и Швицарској назива још и С-Бахн (Stadtschnellbahn -
брза градска железница), а у Француској РЕР (Reseau express regional).
Превозни капацитет метроа износи 35.000 до 60.000 путника по смеру на
сат, а регионалног метроа 65.000 до 100.000 путника по смеру на сат.
Уопштено се сматра како је доња граница за увођење метроа 1 – 1,5
милиона становника, али постоје знатно мањи градови нпр. Бреша у
Италији (200.000 становника) с изграђеним метро системом. С обзиром
