Uticaj međunarodnog saobraćaja na životnu sredinu, brodovi i avioni

Бродови и друга пловила загађују пловне реке и мора при укрцавању и искрцавању терета, као и код редовног одржавања, а посебан проблем представљају баластне воде. Баластна вода је вода укрцана ради постизања стабилности пловног или плутајућег објекта, а годишње се пренесу огромне количине баластних вода са око 4500 различитих врста организама и око 3000 планктонских врста. Савремено бродарство и поморски саобраћај незамисливи су без баластних вода, али оне су због организама које преносе растућа претња морској животној средини и одрживости различитих екосистема. Негативан утицај поморског и речног саобраћаја на животну средину видљив је и код изненадних хаварија у рекама и морима где разне врсте отпада, нафта и нафтни деривати као и друга хемијска средства доспевају у исте.

Утицај ваздушног саобраћаја на животну средину и климу све више привлачи пажњу јавности, али и самих авио организација. Издувни гасови мотора авиона слични су онима који настају као последица сагоревања фосилних горива. Тренутно, ваздушни саобраћај има релативно мали допринос ефекту ‘’стаклене баште’’, али најновија истраживања показују потребу за хитним ангажовањем свих сектора са циљем смањења укупних емисија. Ваздушни саобраћај, у односу на друге видове транспорта, учествује са 2% у укупној производњи угљен–диоксида (СО2) антропогеног порекла. Међутим, поред угљен–диоксида (СО2), као и остали извори загађења, емитује и друге гасове и материје које утичу на околину.

Према подацима IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) приказано је учешће сектора саобраћаја у емисији штетних гасова у односу на друге секторе.