Socijalna komponenta kao prediktor zdravlja

Starenje je proces u toku koga se, lagano i postepeno javljaju izvesne specifičnosti koje su predmet izučavanja gerontologije i gerijatrije.[1]
Zdravstveno stanje se može procenjivati na više načina. Često se pored objektivnih fizioloških, biohemijskih merenja, korišćenja resursa zdravstvene zaštite, mera funkcionalnog statusa i nesposobnosti, kao pokazatelj zdravstvenog stanja koristi i samoprocena zdravlja.
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti usmerenih na očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje, i rano otkrivanje bolesti povreda i drugih poremećaja zdravlja, blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.[2]

.