1
Факултет за пословне студије и право Београд
СЕМИНАРСКИ РАД
Наркоманија
Предмет: Социологија
Професор: Студент:
2
Садржај:
1. Увод ...................................................................................................................... 3
2. Појам и време настанка
.................................................................................. 4
3. Врсте дрога .......................................................................................................... 5
3.1
Амфетамини .............................................................................................. 5
3.2
Барбитурати .............................................................................................. 5
3.3
Марихуана и хашиш .................................................................................. 6
3.4
Кокаин
.............................................................................................. 6
3.5
Опијати
.............................................................................................. 6
3.6
Психоделичне дроге .................................................................................. 6
4. Најчешћи разлози (узроци) узимања дроге
.............................................. 6
4.1
Средина
.............................................................................................. 7
4.2
Личност
.............................................................................................. 8
4.3
Дрога
.............................................................................................. 9
5. Однос човек-дрога .............................................................................................. 9
6. Социјална изолација............................................................................................ 10
7. Породица и наркоманија ................................................................................. 11
7.1
Прва реакција деце на сазнање родитеља да им дете узима дрогу ... 11
7.2
Реакција родитеља на сазнање да им дете узима дрогу ..................... 11
8. Проблеми са школом
................................................................................ 12
8.1
Однос школе према наркоманима ........................................................ 14
9. Закључак
....................................................................................................... 14
4
Готово је немогуће допрети до свих оних који су у контакту са дрогом. С обзиром на
наводе да је масовна производња учинила невероватно јефтином, дрогом и самим
временом наркоманија постала је глобална појава. Она није више разонода најбогатијих,
већ и „богатство сиромашних“.
ПОЈАМ И ВРЕМЕ НАСТАНКА
Наркоманија је зависност од дрога. Ова, наизглед једноставна дефиниција је резултат
многих главобоља, расправа и неспоразума меду стручњацима у дугим и упорним
покушајима да научно објасне људско искуство са дрогама од древних времена па до
данас. У различитим деловима света и искуства су била различита. Владимир Худолин
1987. ову врсту зависности дефинише као прекомерно, редовно уживање дроге, због чега
наступа зависност.
Тамо где се алкохол традиционално користио као средство за опуштање и брзо постизање
задовољства, дрога се најчешће није користила. У другим деловима света, посебно у оним
у којима су биљке из којих се добијају дроге биле „домаће културе” и узгајале се као код
нас шљива или пшенице, људи су користили дроге да би се веселили, да би издржали
напоран рад на пољима или када. би изводили религиозне ритуале. Такоде су знали да
користе дроге и у самоубилачке сврхе када би скрхани болешћу и неиздрживим боловима
дрогу узимали да све то прекрате. Када се ствари тако посматрају онда би тешко могли
рећи да је дрога „чисто” урбани или модерни феномен – напротив, она постоји вековима.
Реч дрога, у изворном облику означава непрерађени лек или сваку материју (биљну,
животињску или минералну) која може служити за прављење лекова. Реч „дрога” у
свакодневном говору најчешће везујемо за злоупотребу дрога или зависност од дрога.
Дрогом се сматра свака супстанца или материја која својим уношењем у организам мења
једну или више његових функција (физиолошке – рад унутрашњих органа или система;
психичке – свест, мишљење, опажање, понашање…).
Материје које имају својства дроге могу бити природне и вештачке. Стари Грци су знали
преко 500 биљних, минералних и животињских дрога. У многим древним културама и
данас, дрога се користи као лек, као средство којим се достигло мистично искуство,
врхунски доживљаји и увиди, пророчке визије највеће код Индијанаца, Тибетанаца,
Шамана и Јогина. У неким земљама Далеког и Блиског истока дроге су се традиционално
користиле на исти начин као што се у Европи користио алкохол. Посебно у току
религиозних ритулала да би се постигла стање измењене свести за које се веровало да
приближавају божанствима.
