1

СЕМИНАРСКИ РАД

из предмета

СОЦИОЛОГИЈА

Тема: 

РЕЛИГИЈА КАО ОБЛИК ДРУШТВЕНЕ 

СВЕСТИ

2

САДРЖАЈ

1. УВОД......................................................................................................... 3
2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ РЕЛИГИЈЕ.................................................................4
3. ПОРЕКЛО РЕЛИГИЈЕ...............................................................................6
4. ТУМАЧЕЊЕ РЕЛИГИЈЕ КАО ОБЛИКА ДРУШТВЕНЕ СВЕСТИ -  
КРОЗ ИСТОРИЈУ И У НОВИЈЕМ ПЕРИОДУ............................................7

5. ПОДЕЛА И РАЗВОЈ РЕЛИГИЈЕ.....................................................................8
5.1 ТОТЕМИЗАМ................................................................................................11
5.2 ФЕТИШИЗАМ..............................................................................................11
5.3 АНИМИЗАМ.................................................................................................11
5.4 ХРИШЋАНСТВО......................................................................................... 12
5.5 БУДИЗАМ......................................................................................................13
5.6 ИСЛАМ.......................................................................................................... 13

6. УТИЦАЈ РЕЛИГИЈЕ НА ДРУШТВО КРОЗ ИСТОРИЈУ И ДАНАС..14
7. ЗАКЉУЧАК..............................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................16

background image

4

само   индивидуалних   веровања,   већ   се   проширила   на   околину,   чак   и   на 
најближе   саплеменике   у   примитивним   заједницама.   Археолози,   тражећи 
заједничка   обележја   најстаријих   племенских   друштава,   проналазе   трагове 
заједничких веровања, ритуала, обожаваних личности и посебног положаја 
свештеника.

Религија је стога прерасла у друштво, утичући на формирање колективног 
идентитета   и   суобличујући   свест   о   постојању   у   заједничкој,   већој 
организацији. Временом је религија постала важно оруђе моћи. Постепено су 
се   развиле   јаке   везе   између   световних   и   верских   власти,   што   се   посебно 
манифестовало вршењем верске власти од стране владара, као у старом Риму. 
У другим местима и временима религија је постала оруђе политичке борбе, а 
опет, као пример може послужити стари Рим, где је хришћанство одиграло 
такву улогу.

  

2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ РЕЛИГИЈЕ

Религија је веома сложена појава у друштву. Она је специфичан облик људске 
културе, па, према томе, и несумњиви облик друштвене емпирије. Она је 
уједно,   склоп   и   друштвених   норми   и   најстрожијих   дужности   и   санкција. 
Религија   је   скуп   врености   и   средство   религијске   социјализације.   Зато   се 
религија и може дефинисати као организован скуп учења, веровања, осећања и 
културних радњи везаних, за „натприродно“ биће. Овако дефинисана религија, 
као облик друштвене свести, представља комплексан облик друштвене свести, 
који   својим   елелментима   ангажује   религиозног   човека   и   емоционално   и 
вољно.

Професор Радомир Лукић је сматрао да релгија садржи две врсте исказа: 
нормативни и индикативни. Као индикативни исказ, односно објективни суд 
вредности, Лукић сматра да је религија, односно вера, схватање о свету чије ј 
еосновно обележје „тврдња да постоје натприродна бића“, у крајњој линији, 
божанства и да су она творци и господари света и природних бића, а које се 
човеку намећу снагом којој се он не може одупрети“
Са друге стране, што се тиче нормативног исказа, односно субјективног суда 
вредности, он сматра да је вера нормативно, чак и императивног карактера, јер 
садржи заповести и санкције

1

.

1

 Абдедин Феровић, Основи науке о политици и политичком систему, Призрен 1997, стр. 153.

5

У почетку људског друштва друштвена свест била је недефинисана, није било 
засебних   облика   друштвене   свести   као   што   су:   наука,   уметност,   морал, 
религија и филозофија.У то доба целокупни духовни свет био је јединствен, а 
његов   садржај   био   је   мистичан   и   религиозан.  Овако   стање   на   подручју 
друштвене   свести   било   је   непосредна   последица   недиференцираних 
организационих облика друштвеног живота, који су, опет, условљавале крајње 
слабо развијене продуктивне снаге којима је располагало тадашње друштво.

Тек у току каснијег развитка,  кад је човек развио и усавршио средства за 
производњу и кад је због тога дошло друштвене поделе рада,  до размене и 
поделе  приватне  својине,  кад  се  друштво  почело  развијати  и на  подручју 
правно-политичке надградње (настанком класног друштва и државе), тек тада 
је на том прагу развоја почео и процес дефинисања друштвене свести.

У историји духовне културе човечанства језик и религија заузимају посебно 
место. То су најстарији, изузетно важни и, у исто време, дубоко различити 
облици друштвене свести. Језик и религија, представљају две различите слике 
света, садрже различит садржај, односно различита знања о свету – различита 
како по обиму и природи информација које чине ово знање, тако и по улози и 
месту овог знања у структура јавне свести.

Религија (од латинског  

религио

  - побожност, побожност, светиња, предмет 

обожавања)   је   поглед   на   свет   и   став,   као   и   одговарајуће   понашање   и 
специфичне  радње  (ритуал,  обред,  култ),  које  се   заснивају  на   веровању  у 
постојање једног или више богова и натприродног света.

Религијска свест је један од најстаријих облика друштвене свести, а њена 
подређеност   специфичним   друштвено-историјским   условима   је   сасвим 
очигледна. Религијска свест је била водећи облик друштвене свести више од 
два миленијума, све до просветитељства у 17. и 18. веку. Са развојем науке, 
филозофије, правне свести, морала, религија је значајно инфериорна у односу 
на свој  некадашњи  положај. Религија је служила као средство за постизање 
друштвене стабилности. 

Реч „религија“ се врло често среће у свакодневном говору. То је, дакле, скуп 
радњи које чине култ, у коме религиозна особа изражава свој став према Богу и 
ступа у контакт са њим у молитви, жртвовању итд. То је такође скуп норми, 
правила, понашања које човек мора да следи као захтеве, дате му од Бога. И, 
коначно, то су удружења верника у одређеним организацијама, попут цркве 
или секте, монаштва, као група духовника. 

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti