Specifičnosti u radu hidrauličkih makaza (savijačica) lima

1.UVODNI DEO

Hidraulika označava nauku o strujanju tečnosti u širem tehničkom smislu.Sama reč potiče od grčke reči ’HYDOR’ što u prevodu znači voda.Deli se u dve oblasti mehanike tečnih tela: Hidrostatika i Hidrodinamika .Veliki niz tehničkih sredstava koji čine hidrauličke uređaje i sisteme nastao je na osnovu ovih oblasti hidraulike.
Starogrčki mislilac Heraklit u filozofskom smislu postavio je postulat da ’sve teče’.Kaže se da je hidraulika započela svoj razvoj u vreme Stare Grčke.Arhimedovo delo ’O telima koja plivaju’(250 p.n.e.) postavlja osnovne temelje hidrostatike.U to vreme težište proučavanja se odnosilo na radove sa vodom:akvadukte,kanale,luke,kupatila,koja su Stari Rimljani,kasnije doveli do savršenstva.
Inspirisan Arhimedom,holandski inženjer hidraulike Simon Stevin napisao je 1586.god.dokument u kome pokazuje da sila pritiska tečnosti koja deluje na određenu površinu zavisi od visine stuba tečnosti i površine na koju deluje.Činjenica da ova sila ne zavisi od oblika suda postala je poznata kao hidrostatički paradoks.Mnogi smatraju da je Stevin osnivač nauke o hidrostatici.
U južnoj Evropi,veliki umetnici i inženjeri tog vremena,poput Leonarda da Vinčija,zaiteresovali su se za prirodu oko sebe,a posebno za strujanje fluida.Leonardo je proučavao fenomene u vizuelnom svetu,prepoznavao je strukturu i formu tih fenomena,opisivao ih skicama na tačan način kako ih je video.Svoj doprinos hidromehanici ostavi je u devet delova svojih rasprava u kojima pokriva površinsko strujanje,kretanje vode,talasa,vrtloge,padanje vode, mlazeve itd…
Leonardov naslednik s kraja 17 veka bio je Isak Njutn.Njutn je,pored mnoštva drugih stvari kojima se bavio,sproveo niz eksperimenata iz oblasti otpora tela pri njegovom kretanju kroz fluid.Ovaj period okarakterisan je oslobađanjem ljudskog duha i misli koji su do tada bili pod uticajem zastarelih stavova,uglavnom,Aristotelovih,što je bilo u skladu sa tadašnjim poimanjem sveta.
Tokom 18.i 19.veka uloženo je puno truda u opisivanje kretanja fluida.Danijel Bernuli(1700-1782) izveo je svoju,i danas bitnu i čuvenujednačinu,a Leonard Ojler(1707-1783) postavio je jednačine koje opisuju zakon održanja količine kretanja fluida i zakon održanja mase.Takodje je uveo i teoriju potencijalnog strujanja.Žozef Luj Lagranž,najveći matematičar 18.veka,Leonard Ojler i Danijel Bernuli osnivači su praktične-eksperimentalne hidromehanike-hidraulike.Do danas hidraulika kao nauka prevalila je dug put.
U daljem tekstu ovog rada bavićemo se modeliranjem hidrauličkih makaza za lim.Taskodje će se analizirati konstruktivne karakterisrike i,iz već poznate literature,daće se najpouzdanija rešenja i preporuke.Posebna pažnja će se obratiti na formulisanju dinamike rada komponenata hidraulike sistema,što je i glavna tema ovog završnog rada.Na kraju rada će se definisati model prese kombinovanjem pojedinačnih komponenti koji čine karakteristike prese za savijanje i objasniti značenje njihovog pravilnog izbora.

2.OSNOVNA SVOJSTVA FLUIDA U HIP SISTEMIMA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

Hidraulika je deo mehanike fluida koja se bavi nestišljivim fluidima.Nestišljiv fluid je idealizovan fluid,koji ima takvu osobinu da mu se ne menja zapremina pod dejstvom spoljnih sila.Takvi fluidi u prirodi ne postoje.Medjutim,najveći broj slučajeva u praksi je takav da se zapremina fluida ne menja u značajnoj meri.To se odnosi na skoro sve slučajeve tečnih fluida u mašinama i uredjajima.Kada su gasovi u pitanju,u praksi se najčešće javljaju slučajevi kada su promene pritiska male,tako da se uz malu grešku može smatrati da se njihova zapremina,praktično,ne menja.