Stomatološko zbrinjavanje pacijenata sa cerebralnom paralizom

Stomatološko zbrinjavanje pacijenata sa cerebralnom paralizom
Stomatološki tretman pacijenata sa cerebralnom paralizom zahteva prilagođavanje veština, znanja i tehnika koje se koriste u svakodnevnoj stomatološkoj praksi. Zapravo, većina pacijenata sa blagom ili umereno izraženom kliničkom slikom cerebralne paralize mogu biti uspešno sanirani na konvencionalni stomatološki način u klasičnoj stomatološkoj ambulanti. Međutim, za određeni broj ovih pacijenata potrebna je specijalizovana profesionalna pomoć u održavanju oralnog zdravlja.
Cerebralna paraliza predstavlja kompleksnu grupu motornih poremećaja i funkcionalnih ošte?enja koja zahvata mišićnu koordinaciju. Ovaj razvojniss poremećaj može biti udružen sa nekontrolisanim pokretima tela, epilepsijom, poremećajima u održavanju ravnoteže, disfunkcijom senzornih funkcija i nedovoljnom mentalnom razvijenošću. Kod nekih pacijenata ovaj poremećaj je slabije izražen i manifestuje se pokretima koji deluju umereno nespretno ili neobično. Ovi pacijenti zahtevaju malu ili nikakvu svakodnevnu pomoć. S druge strane, određene grupe pacijenat su zahvaćene tako ozbiljnim formama cerebralne paralize da su im neophodna invalidska kolica i doživotna lična pomoć u svim svakodnevnim aktivnostima.
Osobe sa cerebralnom paralizom mogu imati fizičke ili mentalne probleme koji utiču na stomatološki tretman. Zbog toga je, pre svake stomatološke posete, neophodno biti detaljno upućen u istoriju bolesti svakog pacijenta. Konsultacije sa ordinirajućim lekarom, porodicom ili starateljima su neophodne kako bi se utvrdila tačna anamneza. Takođe je neophodno utvrditi ko zakonski može dati saglasnost za sve vrste stomatološkog tretmana. Svaka osoba koja boluje od cerebralne paralize ima poteškoće sa kretanjem i održavanjem položaja. Zbog toga je neophodna opservacija svakog pacijenta, i na osnovu nje izrađen individualni pristup i specifičan stomatološki tretman.
Različiti tipovi cerebralne paralize se klasifikuju u odnosu na udruženi motorni poremećaj:
Spastički tip cerebralne paralize se karakteriše čvrstom ili rigidnom muskulaturom sa jedne strane tela ili na sva 4 ekstremiteta, ponekad zahvatajući muskulaturu usana, jezika ili ždrela. Osobe sa ovim tipom cerebralne paralize mogu imati noge koje su pri hodu okrenute ka unutra, i ruke koje su savijene i postavljene tako da odstoje od tela. Kod mnogih je prisutna nedovoljna mentalna razvijenost, epilepsija i dizartrija (teškoće u govoru).
Diskinetični ili atetoidni tip cerebralne paralize se karakteriše hipotonijom i sporim, nekontrolisanim pokretima. Osobe sa ovim tipom cerebralne paralize doživljavaju česte promene u mišićnom tonusu po čitavom telu; mišići mogu biti rigidni dok pacijent hoda, a sasvim normalnog tonusa kada pacijent spava. Dizartrija je takođe udružena sa ovim tipom cerebralne paralize.
Ataksični tip cerebralne paralize se karakteriše problemima u održavanju ravnoteže i percepcije udaljenosti objekata, kao i nesigurnim hodom, po širokoj bazi. Hipotonija i tremor se ponekad javljaju kod osoba sa ovim retkim tipom cerebralne paralize.
Kombinovani tipovi cerebralne paralize se karakterišu različitim simptomima karakterističnim za navedene osnovne tipove ovog oboljenja.
Zbog navedenih osnovnih specifičnosti cerebralne paralize postoje neki opšti principi stomatološkog zbrinjavanja ovih pacijenata:
•    obezbediti slobodan prostor za pokrete pacijenta dok se nalazi u stomatološkoj stolici
•    skloniti instrumente i opremu van domašaja
Neki pacijenti sa cerebralnom paralizom ne mogu biti smešteni u konvencionalnu stomatološku stolicu, već umesto toga stomatološki tretman mora biti sproveden u njihovim kolicima. Neka kolica imaju mogućnost podešavanja naslona ili su specijalno modelirane da bi odgovarale položaju tela pacijenta. U ovim slučajevima neophodno je zakočiti točkiće kolica, a zatim odgovarajućim pomagalima obezbediti udobnu i sigurnu potporu za glavu i vrat tokom tretmana. Ukoliko je potrebno pacijenta premestiti iz kolica u stomatološku stolicu potrebno je izabrati za njih najjednostavniji način transporta kojim se koriste i u drugim životnim situacijama, najčešće su u pitanju posebni podmetači, klizači, jastuci, ili drugi predmeti koji olakšavaju transport. Vrlo često sam pacijen ili članovi porodice mogu pomoći sa idejom koji je najbolji način za premeštanje pacijenta iz kolica u stomatološku stolicu.
Okruženje u kojoj se sprovodi tretman treba da bude umirujuća.Potrebno je pokušati pomoći pacijentu da se opusti. Opuštanje neće zaustaviti nevoljne pokrete pacijenta, ali može značajno smanjiti njihovu učestalost i intenzitet. Pacijent sve vreme trajanja intervencije treba da bude smešten na sredini stomatološke stolice. Ne treba insistirati da ruke i noge budu postavljene u, za pacijenta, neprirodan položaj, već da pacijent bude smešten u položaj koji je za njega udoban, a da se time ne kompromituje izvodljivost stomatološkog tretmana.