Strategija upravljanja opremom – Implementacija održavanja tehničkih sistema

1.1. Uvod

Tehnička dijagnostika je prevashodno vezana za pojam održavanja svih tehničkih sistema, kako glavnih tako i pratećih industrijskih oblasti u svetskoj privredi.

Održavanje, u industrijskim uslovima, podrazumeva održavanje kritične opreme za proizvodnju u operativnom stanju ili vraćanje iste u operativno stanje. Ipak, tehničku dijagnostiku treba posmatrati na višem nivou – u 21. veku će u većoj meri biti potrebna određena strategija upravljanja opremom.

Biće potrebno da rad svakog odeljenja i pojedinca bude potpuno koordiniran i da podrazumeva međusobnu podršku kako bi se ostvarila maksimalna pouzdanost i dostigli maksimalni proizvodni kapaciteti kritične opreme tokom celog njenog životnog ciklusa.

Upravljanje opremom obuhvata tri proverene strategije uz istovremeno menjanje ’’kulture’’ u okviru održavanja i u pravcu (s ciljem) održavanja:

1. Total Productive Maintenance (TPM – totalno proizvodno ili produktivno održavanje),
2. Reliability Centered Maintenance (RCM – održavanje usmereno na pouzdanost) i
3. Efektivno Korišćenje Informacija.

Izbegavanje posledice kvarova primenom intiligentih alata i aplikacija modernih tehnologija, prvenstveno monitoringa stanja i uslova, i efektivno korištenje tačne, blagovremene i kompletne informacije – predstavlja treću pomenutu strategiju.  Utvrđivanje stanja mašine je jedan od ključnih problema u procesu njenog održavanja.

Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji vremenom dovode do slabljenja, a ako se ništa ne preduzima i do kvara, odnosno prekida rada.

Takođe je urgentno da se u slučaju iznenadnog kvara otkrije šta je uzrok, u čemu je kvar i kako ga otkloniti.

Ciljevi svakog programa održavanja su sledeći:

• ƒ Eliminacija kvarova mašine. Česta je situacija da havarijski kvar izaziva značajnaprateća oštećenja na mašini, čime se značajno uvećavaju troškovi popravke.
• Potpuna eliminacija kvarova trenutno nije moguća u praksi, međutim, ovom ciljuse može približiti sistematičnim pristupom u održavanju.
• ƒ Ostvarivanje mogućnosti predviđanja i tačnog planiranja potreba za održavanjem.
• Ovo uključuje minimiziranje inventara rezervnih delova i značajno umanjenjeprekovremenog rada. U idealnom slučaju, popravke mašinskih sistema se planirajuza period planskog zastoja postrojenja.
• ƒ Povećanje pogonske spremnosti postrojenja, tako što bi se značajno umanjila šansapojave otkaza tokom rada, kao i održavanje operativnog kapaciteta sistema pomoću smanjenja perioda zastoja kritičnih mašina. U idealnom slučaju, radno stanje svih mašina bi bilo poznato i dokumentovano.
• ƒ Obezbeđivanje predvidivog i razumnog radnog vremena za osoblje angažovanona održavanju.