Tumori mozga i kičmene moždine

TUMORI MOZGA I KIČMENE MOŽDINE

Tumor mozga je svaka novotvorevina u lobanjskoj duplji koja se razvija na nervnom tkivu i krvnim sudovima mozga, meningeama, intrakranijalnim delovima moždanih živaca, embrionalnim defektima, hipofizi, epifizi, unutrašnjoj površini kranijuma, koja ima progresivni rastući tok i u svojoj evoluciji razara, zamenjuje ili potiskuje moždano tkivo i ranije ili kasnije dovodi do povećanja intrakranijalnog pritiska

UŠESTALOST PRIMARNIH TUMORA MOZGA IZNOSI 8.2 NA 100 000 U JEDNOJ GODINI U SAD. KOD DECE IZNOSI 1-5 NA 100 000 DECE GODIŠNJE. MORTALITET 5 NA 100 000 KOD ODRASLIH

PRIMARNI TUMORI MOZGA SE NAJČEŠĆE VIĐAJU KOD DECE (I DECENIJA ZIVOTA. KOD ODRASLIH INCIDENCA RASTE SA GODINAMA ŽIVOTA I ZA OSOBE PREKO 65. GODINA IZNOSI 18 NA 100 000
NAJČEŠĆI TUMORI

• GLIOMI 58%
• MENINGEOMI 20%
• ADENOMI HIPOFIZE 14%
• NEURINOMI 7%
• METASTAZE SISTEMSKIH MALIGNIH TUMORA CESCE SU KOD ODRALSIH OD CNS TUMORA, 15% BOLESNIKA KOJI UMIRU OD CA IMA CNS MANIFESTACIJE

 
KLASIFIKACIJA INTRAKRANIJALNIH TUMORA

• Neuroepitelijalni tumori –Gliomi (astrocitomi, oligodendrogliom, ependimom, papilom horioidnog kompleksa, pineleom, neuroblastom, glioblastom, meduloblastom)
• Tumori omotača perifernih živaca (švanom, neurofibrom, sarkom)
• Meningealni tumori (meningeom, menigeosarkom)
• Primarni maligni limfom mozga
• Tumori krvnih sudova i vaskularne malformacije (hemangioblastom, AV malformacije
• Malformacije mozga -tumorima slične lezije (kraniofaringeom, koloidna cista ili epidermoidna cista, lipom)
• Tumori hipofize (mikroadenomi, adenomi)
• Lokalna invazija susednih tumora (hondrosarkom, hordom, glomus jugulare tumor)
• Metastatski tumori, najčešće metastaze primarnih malignih tumora dojke, pluća, štitase žlezde, bubrega, kao i metastaze limfoma i melanoma)

PATOFIZIOLOGIJA

• Totalni volumen intrakranijalnog sastava je stalan te promene u volumenu mozga i njegovih omotača ili promene volumena krvnih sudova i krvi ili cerebrospinalne tečnosti nastaje na račun volumena jednog od ovih tkiva ili tečnosti. Porast intrakranijalnog priska osnovni je pokretač svih patofizioloških zbivanja kod tumora mozga.
• Na intrakranijalni pritisak utiču četiri faktora:
• Masa mozga (porast lokalnog pritiska je ograničen na delove lobanjske jame, pošto je lobanja podeljena falksom i tentorijumom. Izražen porast dovodi do hernijacije delova mozga)
• Cerebralna cirkulacija (kompresija vena i venskih sinusa povećava pritisak što je dodatni faktor moždanog edema. Pritisak na arterije redukuje protok i često izaziva arterijsku hipertenziju)
• Cirkulacija cerebrospinalne tečnosti (mnogi tumori remete protok likvora i naročito tu lokalizovani u zadnjoj lobanjskoj jami izazivaju porast intrakranijalnog pritiska)
• Kod dece, zastoj dovodi do hidrocefalusa, dok kod odraslih povećanje intrakranijalnog pritiska dovodi do strukturnih oštećenja moždanog parenhima)