Plakati za vreme drugog Svetskog rata
U XIX veku plakat biva na vrhuncu zahvaljujući konzumerizmu i konzumerističkom
društvu kao takvom. Masovna produkcija proizvoda podstakla je plakate da informišu i preplave
gradove svojim prisustvom. Zbog velike prisutnosti, svoju primenu su pronašli i u širenju
propagande i političke moći. Početkom, pa sve do kraja XX veka, politički lideri tog vremena su
svoje ideje sprovodili putem kontrole i manipulacije širokih narodnih masa uz pomoć plakata
koji bi prenosili informacije.
Zlatno doba političke moći
je rad u kom istražujem razvoj, primenu
i uticaj plakata u periodu njegovog vrhunca u XIX veku i kako je uticao kao medij na širenje
političke moći, aktuelnih političkih lidera u XX veku.
Plakat se može definisati kao sredstvo i oblik vizuelne komunikacije, kao takav on mora
biti masovno proizveden, javno izložen i služiti u propagandne svrhe. Pojavljuje se početkom
XIX veka kao posledica usavršavanja litografske tehnike i zbog veoma brze i jeftine štampe
postaje jako bitno sredstvo komunikacije, kao i jako bitan faktor u širenju medijske moći koji
nameće nove norme ponašanja. Moris Rikards u svom delu govori o pločama za otiskivanje koje
su u početku bile ograničene samo na korišćenje jedne veličine i bez bilo kakve gradacije tonova
boja. Drvorez se prvi put pojavljuje krajem XIX veka, tačnije 1871. godine na plakatu Federika
Volkera „Žena u belom“. Od tada se plakat prihvata kao medij za masovnu vizuelnu
komunikaciju.
1
1
Maurice Rickards,
Uspon i pad plakata
(Beograd: Borba, 1971), str. 11.
jer više nije unikatno, originalno, što doprinosi da rad gubi vrednost kao takav. Stavljanje rada u
drugi kontekst je zapravo došlo zahvaljujući konzumerizmu i društvu tog vremena. Umetnici su
pristali na to i svoje unikate, do tada, ustupili u reklamne svrhe. Primer za to je slikar Džon
Milejz koji je svoj portret dečaka koji pravi mehuriće od sapunice ustupio preduzeću “Pears
Soap” koji je služio za reklamiranje sapuna.
Slika 2 – „Pears Soap“
U to vreme se pojavljuje i umetnik Alfons Muha koji je, pored reklmanih plakata za
prehrambenu industriju, radio i plakate žena u prirodnoj veličini. Proslavio se pozorišnim
plakatima na kojim je bila glumica Sara Berner. Rikards govori o uticaju i estetici njegovih
plakata kao o stilu punom isprepletenih linija i finih nijansi koje su se proširile sa plakata na
dekoraciju nameštaja, tkanine, pa čak i do pariškog metroa.
3
Drugo zlatno doba plakata nastaje dvadesetih i tridesetih godina XX veka. „U to vreme
potrošačko društvo, vezano za masovnu proizvodnju, postalo je zavisno od reklama, pa su veliki
uspeh imali plakati za automobile, benzin, piće, slatkiše, turističke agencije, industriju zabave –
posebno film. O svemu tome brinuli su stručnjaci, a ne kao nekad vlasnici preduzeća, pa je zbog
toga proučavan psihološki uticaj na mase. Sva saznanja o ubeđivanju i delovanju na razum i
3
Rickards,op.cit./
Uspon i pad plakata
, str. 20.
osećanja iskorisćena su u ratnim i političkim plakatima koji su se, nažalost, u novom dobu
omasovili.“
4
Nova uloga plakata u Prvom Svetskom ratu postaje primećena još na početku kada
je poziv za regrutaciju bio u tom obliku. Velika Britanija je imala ogroman uspeh sa plakatom ’
„Potreban si svojoj zemlji!“ iz 1914. godine, kao i Amerika sa svojim „Ujka Sam“ iz
1917. godine čiji je autor Džejms Montgomeri Fleg, koji nije ni mogao da zamisli u procesu
stvaranja da će njegov plakat dostići najveći broj odštampanih primeraka u istoriji.
5
Bio je
ponovljen i u Drugom svetskom ratu, takođe sa velikom primećenošću. Upoređujući prvo i drugo
zlatno doba, dolazim do zaključka da se kontrola masa povećava. Plakati postaju sve direktniji,
odnosno komuniciraju direktno sa posmatračem, što dovodi do intimnijeg odnosa sa istim.
Poruka je jasna, i napisana je na način tako da ne ostavlja prostora za donošenje bilo kakve
odluke, već jasno stavlja do znanja ono što treba biti urađeno. „Potreban si svojoj zemlji!“ jeste
jedna od takvih rečenica. Subjekt na plakatu koji upire prstom direktno u posmatrača, stvara
donekle neprijatan osećaj koji ne može da se izbegne ili zanemari, već se stvara osećaj
prozvanosti koji istinski traži reakciju i odgovor. Umešanost kompanija koje se bave
marketingom i psihologijom je sve prisutniji, što su politički lideri takođe prepoznali kao
sredstvo kojim će svoju moć raširiti čitavom zemljom kojom vladaju.
4
Crnogorac Dimitrijević,
“Plakat – Razvoj plakata (drugi deo)”
5
Crnogorac Dimitrijević,
“Plakat – Razvoj plakata (drugi deo)”
