Uvod u dečiju književnost

Bajke neguju tradiciju i kulturu jednog naroda. U njima je sve moguće, pa otuda pomalo liče na snove. Podstiču na maštanje i razmišljanje. Bajka je i vaspitna mera, jer ima brojne moralne pouke: eto šta će vam se dogoditi ako lažete, kradete itd.
Nerešeno je pitanje istorijskog porekla bajki. Poznato je da svi narodi sveta, oni koji su izumrli u davnoj prošlosti, kao i oni koji danas žive, najrazvijeniji, pa i oni najzaostaliji – poznaju bajke. Kada su Jakob i Vilhelm Grim 1812. godine objavili svoju prvu zbirku bajki, već nekoliko stotina godina pre ovog doba postojala su u Evropi rasturena, nesistematska i zaboravljena izdanja pojedinih viđenijih ljudi koji su skupljali usmena narodna kazivanja iz sveta bajki. Kada se posle Grimovog doba počelo sa sistematskim istraživanjem ovog začaranog sveta, tako bliskog i dragog svakom detetu, ali i odraslom čoveku, kada se počelo s ovim istraživanjem i po ostalim kontinentima, otkriće je bilo jedinstveno i u prvi mah iznenađujuće.
Neki psihijatri počinju upoznavanje svojih pacijenata pitanjem: Koja je vaša omiljena bajka? Smatraju da je na osnovu ovog odgovora moguće otkriti koliko smo romantični, kakve su nam životne vrednosti, a na osnovu glavnih junaka – kakve životne uloge sebi dodeljujemo .