Elementi zločina genocida u međunarodnom javnom pravu
1
Универзитет у Приштини
Правни факултет
Косовска Митровица
Међународно јавно право
ЕЛЕМЕНТИ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА
Ментор: Студент:
33/2019
Косовска Митровица, новембар 2021. године
2
Садржај
Увод..........................................................................................................3
Геноцид - плод мржње и национализма...............................................4
Резолуција ОУН о геноциду..................................................................7
Елементи кривичног дела геноцид у Кривичном законику
Републике Србије..................................................................................10

4
људску савест, наноси велике губитке човечанству, које је услед тога лишено културних и
других доприноса ових људских група, и противи се моралним законима, као и духу и
циљевима УН“.
Због тога је на самом почетку рада ОУН потврђено да је геноцид злочин по
међународном праву који цивилизовани свет осуђује.
ОУН је позвала државе да у својим
законодавствима пропишу одредбе за кажњавање и сузбијање злочина геноцида а дат је и
задатак Економско – социјалном савету ОУН да изради нацрт међународне Конвенције о
спречавању и кажњавању злочина Геноцида.
До овакве реакције међународне заједнице, дошло је због догађаја у Другом
светском рату. И ако су и раније били познати ратови са убијањем етничких, верских или
расних група у појединим државама, тек обим и свирепост злочина према Јеврејима од
стране Нацистичке Немачке превазишли су раније познате облике и степене злочина.
Геноцид - плод мржње и национализма
Још од погубљења Исуса Христа, окривљивани су Јевреји, и када се хришћанство
учврстило као доминантна религија у Европи а касније и у другим деловима света, мржња
према Јеврејима је често кулминирала. У средњем веку у Европи, у доба ренесансе и
хуманизма многе европске државе као што су Шпанија, Енглеска, Француска, Немачка и
друге протеривале су јевреје са својих територија. Развила се теорија антисемитизма,
мржња и нетрпељивост према религијској групи – односно нацији Јевреја, која се кроз
историју развијала и добијала и нове мотиве мржње приписујући
Јеврејима кривицу за
различита злодела и нека назови-злодела током историје (осим да су издали Христа
Јеврејина кога су Римљани убили – разапели на крсту , они су измислили комунизам, они
владају светом, владају светским банкама и желе да постану господари светског богатства,
Правна Енциклопедија, 413 стр. Душан Татић, Савремена администрација, Београд, 1988. Године
САМО
ПРВИ ПУТ КАДА НАВОДИТЕ ДЕЛО ПИШЕТЕ „ПУНУ“ ФУСНОТУ, У СВИМ ОСТАЛИМ
НАВОЂЕЊИМА КОРИСТИТЕ СКРАЋЕНИЦУ НАВ. ДЕЛО ИЛИ ОП.ЦИТ.
Кажњавање злочина геноцида од међународног интереса, да извршиоци и саучесници (подстеракач и
помагачи) морају бити кажњени без обзира да ли су физичка лица, јавни службеници или државници и без
обзира да ли је злочин извршен из верских, расних или политичких или ма каквих других циљева.
5
они у својим култовима убијају децу, итд.). Из тога се изродила идеја антисемитизма, која је
кулминирала у Нацистичкој Немачкој.
Антисемитизам у свом значењу је „против семита“, а под семитима подразумевају
се јевреји и арапи. Међутим антисемитизам се односи на „против јевреја“ а ако је против
арапа онда се употребљава „расизам“. Овоме је допринело протеривања јевреја од стране
средњевековних држава, али крајем XIX века, када се антисемитизам развио у Немачкој.
Тај покрет кулминирао је у Немачкој доласком Националсоцијалиста на власти, са Адолфом
Хитлером на челу.
Идеја Холокауста у Немачкој је била физичко уништење и уништење културе
Јевреја у Немачкој. У почетку се испољавала кроз одузимање грађанских права и имовине
Јевреја, потом су искључени из друштвеног живота, повећан је и број убистава и
депортација Јевреја. Најпознатији догађај је „Кристална ноћ“ - из новембра 1938. године,
када је „аријевска раса“ - немци по наредби државног врха извршила депортацију Јевреја из
Немачке у Пољску, ради освете - јер један Јеврејин извршио атентат на секретара амбасаде
Немачке у Француској, а вест о смрти послужила је нацистима да на читавој територији
Немачке поруше синагоге, пословне просторе Јевреја, да им одузму имовину, више хиљада
Јевреја убију а велики број Јевреја одведу у тзв. радне логоре. Сам назив „Кристална ноћ“ је
тумачен као ноћ у којој су поломљени излози јеврејских продавница, али су немци то
тумачили као нешто „кристално блиставо од значаја за државу и нацију“. Колика је мржња
према Јеврејима била показује и чињеница да су убијени и нејевреји ако би личили или
покушали да помогну Јеврејима.
Након тога започет је 1939. године II светски рат, па се деловање нациста према
Јеврејима проширило и на Пољску, Чехословачку и друге окупиране територије.
У марту 1941. године појавила се идеологија „Коначно решење јеврејског питања“
која је предвиђала масовно уништење и депортацију Јевреја. То је постала званична
политика Нацистичке Немачке за време Трећег рајха
. Први пут у историји, јавно је
прокламована политика „убиства народа“ - данас Геноцида. То је довело до стварања
Правна Енциклопедија, 414-415 стр. Душан Татић, Савремена администрација, Београд, 1988. године.
Историја света - Други светски рат, стр 944. Александар Јерков, Моно и Мањана 2009. године.
Трећи рајх или Нацистичка Немачка, уобичајени су називи за Немачку у раздобљу од 1933. до 1945. године
,

7
Резолуција ОУН о геноциду
Застрашујуће последице Другог светског рата, проузроковане агресивном
идеологијом националистичког социјализма, Нацистиче Немачке, који је поделио свет у
схватању достигнутих цивилизацијских вредности у области основних права човека и
грађанина. Настала је потреба стварања ОУН и других институција међународног права,
настојећи да светски поредак уреде на основу равноправности држава и народа, како би се
елиминисали услови за настанак ратних сукоба који проузрокују и извршење најтежих
облика кривичних дела.
Након завршетка рата у тзв. Нирбеншким процесима, суд за ратне злочине је судио
вођама Нацистичке Немачке за та злодела, али је ОУН кроз резолуције дефинисала проблем
Геноцида, као злочина над злочинима – најтежем облику кривичног дела против
човечности.
На Трћем заседању Генералне скупштине УН, 09.12.1948. године усвојена је
Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
У Конвенцији је дата следећа дефиниција геноцида:
Члан I
Стране уговорнице потврђују да је геноцид, без обзира да ли је извршен за време мира
или рата, злочин по међународном праву и да преузимају обавезу да га спрече и казне.
Члан II
У смислу ове Конвенције као геноцид се сматра било које од наведених дела учињених
у намери потпуног или делимичног уништења једне националне, етничке, расне или
верске групе као такве:
а) убиство чланова групе;
Правна Енциклопедија, 413 – 414 стр. Душан Татић, Савремена администрација, Београд, 1988. године
Међународно јавно право – проф. Смиља Аврамов, Универзитет у Београду, Правни факултет, 1983. године.
НАВЕДИТЕ УРЕДДБУ/ЗАКОН КОЈИМ ЈЕ Р. Србија ратификовала ову конвенцију.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti