У афери 2010. године ухапшен је известан број лекара запослених на Институту за
онкологију у Београду због малверзације са цитостатицима за децу. Утврђено је да су
ухапшени примали мито од извесних фармацеутских кућа како би фаворизовали
њихове производе,ма колико они добри били,као и да су од породица својих
пацијената захтевали новчане надокнаде за лечење њихове тешко оболеле деце. Да ли
се на моралном плану чин ових лекара може оправдати?

Чињеница је да постоје различити облици корупције и да је она присутна у готово
сваком друштву,у већој или мањој мери.Циљ анализе корупције у Србији свакако треба
да буде упознавање са нивоом корупције , њеним узроцима у нашој земљи као и њеним
механизмима и последицама које она има по ово друштво како бисмо одредили
механизме и мере за њено спречавање.

2.Појам корупције

Језичко значење

С обзиром на то да је „корпција“ реч која је у српски дошла из страних језика ваља за
почетак истражити оригинално значење те речи,као и значења која је попримила у
српском језику. Реч корупција потиче из латинског језика.

(lat.corruptio)поквареност,кварност,изопаченост,разврат;поткупљивање,подмићивање,п
откупљење,подмићење;кварење,укваривање,труљење,распадање;кривотворење
(списа,мере,тега   и   сл.).   Корупција   је   настала   као   сложеница   у   којој   први   део   (cor)
указује   на   споразум,договор,заверу,а   други   део   долази   од   глагола   „rompere“   са
значењем сломити,прекршити,пореметити. Дакле, шире гледано корупција је завера да
се поремети (неки поредак).Данас у неким језицима затичемо чешће коришћење овог
израза у друге сврхе. Нпр. у енглеском језику се овај израз користи далеко чешће као
израз за кварење. Док је код нас реч корупција,према испитивању из 2001. године,за
испитанике   синоним   за:   штетну   друштвену   појаву   (60%   испитаника),     уобичајену
појаву(нешто што је увек постојало и што ће увек постојати,28%), нужно зло (7 %),
средство за брже и успешније решење неких проблема друштва (2%).

Дефиниција корупције

Корупција,пракса подмићивања,стара је колико и држава. Може се дефинисати на
неколико начина.

Вито   Танци   –према   његовој   теорији   корупција   постоји   уколико   дође   до   намерног
нарушавања принципа непристрасности при доношењу одлука у циљу присвајања неке
погодности.    Према  његовој  дефиницији  корупције   постоје два основна услова да
нарушавање непристрасности буде дефинисано као корупција:1) намера да се да се
наруши непристрасност 2)последица   нарушавања те непристрасности је присвајање
неке погодности. Углавном када се спомене корупција људи помишљају на присвајање
новца,али под корупцијом се такође подразумева и узимање скупоцених поклона или
чињене противуслуге. Нпр.скупоцен накит за супругу оног које био пристрасан или
добро плаћено радно место(најчешће уз мале радне обавезе)за његовог сина или другог
члана породице,свакако да спадају у корупцију. Углавном се ове противуслуге одвијају
у   неком   одређеном   временском   периоду.   Најчешће   при   склапању   споразума   о
корупцији,противуслуга често није ни спецификована,али ствара обавезу коруптору да
у будућности створи личну корист за корумпираног.

Колеманова теорија друштвеног капитала појединца- капитал представља суму коју
појединац потражује на основу већ учињеног кршења непристрасности у доношењу
одлука. Нпр.државни службеник у одељењу за издавање дозвола за увоз издаје

службеном или приватном положају, односно користи и тиме изврши кривично дело у
вези са вршењем службе.

Нинчић даље разврстава корупцију на индивидуалну и институционалну.
Индивидуална корупција повезује се са подмићивањем од стране појединца, дискретан
је и кривица је обострана. Сматра се да је институционална корупција друштвено
штетнија због утицаја на дезинтеграцију основних вредности у друштву.

Институционалну корупцију прате слични процеси у политици и на терену вођење
државе. Овде постоји велики утицај на јавно мњење и свест јавности, јер изазива страх,
несигурност и пад морала код већине грађана. С друге стране, то значи да у целом
друштву створени су такви (покварени) системи односа који се представљају као
нормално и пожељно, а не као нешто што је за демократску неприхватљиво и опасно,
економски, правни, морални и сваки други развој друштва“ корупцију сврстава у
корупцију у ужем општем и ширем смислу.

У уском или „У општем смислу, корупција је занемаривање и злоупотреба службених
дужности ради личне користи бенефиције, подмићивање, подмићивање службеника. У
ширем, правном смислу, сви су облици злоупотребе службених овлашћења и положаја
из личног интереса (подмићивање, злоупотреба положаја и овлашћења, давање и
коришћење привилегија, против служења, примање провизија и поклони)“.

Према носиоцима корупције могуће је извршити следећу класификацију :



улична   корупција,   која   укључује   све   облике   спонтаног   подмићивања   јавних
функционера  или   одговорна   лица,   без   претходног   обавештења   или   посебног
обавештења   примаоцу   мита   чији  у   циљу   избегавања   редовних   обавеза   или
поступања   у   складу   са   законом,   односно   извршења  законске   обавезе,
остваривање неприкладне користи или остваривање неких  бенефиције на које
иначе   нема   право   и   слично;   ови   случајеви   корупције   су   препознатљиви  су
приликом   подмићивања   цариника,   полицијских   службеника,   финансијских,
тржишних   и   других   инспекција,  службеници   и   други   службеници   у   јавним
установама, општинама и сличним установама;



Уговарање   корупције,   односно   корупције   у   јавној   управи,   а   настаје   као
последица закључења штетни уговори, грађевински радови или пружање услуга
са   "уговарањем"  комисије,   непоштовање   редовне   процедуре   за   уступање
одређених послова, избегавање  јавне набавке у цивилном или другом сектору
сличних аранжмана;



политичка корупција, коју представља свесна припрема и усвајање недостатака
закони или закони који обилују "правним празнинама", "куповином" гласова на
изборима, добијање средстава од тзв формирани црни фондови спонзори