2
УВОД
Сајбер насиље представља модерну форму узнемиравања користећи дигиталне
комуникацијске медије попут текстуалних порука, интернет форума, соба за ћаскање и
најраспрострањеније – друштвене мреже попут Фејсбука (енгл.
Facebook
), Инстаграма
(енгл.
Instagram
), ТикТока (енгл.
TikTok
), Твитера (енгл.
Twitter
) и сличних.
Разлика између класичног облика узнемиравања, узнемиравања у правом
животу, и узнемиравања на интернету јесте то што малтретирање на мрежи даје предност
анонимности, али и могућност брзог ширења гласина, фотографија, видео-записа или
(дез)информација великом броју људи у малом временском периоду.
Када говоримо о Сједињеним Америчким Државама (у даљем тексту САД),
верује се да је то једна од земаља у којој је сајбер насиље најраспрострањеније. Чак преко
40% одраслих корисника интернета је изјавило како су имали лично искуство са сајбер
насиљем, односно да су исто доживели у неком моменту свог живота. Код тинејџера је
ова појава још израженија јер све већи број деце у раном узрасту добија приступ
дигиталним средствима комуникације. Од 2020. године, стопа виктимизације сајбер
насиља међу ученицима основних и средњих школа је доживела свој апсолутни
врхунац.
1
Слично са физичким малтретирањем, сајбер насиље је такође најчешће усмерено
на младе људе и углавном потиче од школских другова или других особа (познаника,
пријатеља, па и рођака) који су њиховог узраста. Саме жртве сајбер насиља су изложене
свему од претњи преко понижавања, лажног представљања, говора мржње, ухођења па
све до сексуалног узнемиравања и дискриминације на основу вере, расе или сексуалног
опредељења.
Према речима Џозефа Џонсона и његовог истраживања спроведеног на ову тему
у САД, платформе као што је Фејсбук су примарно окружење за малтретирање путем
интернета. Будући да такве друштвене мреже имају изузетно ниске баријере за отварање
налога, мало прописа и бројна средства за директну комуникацију (попут директних
порука, остављања коментара и слично) често се злоупотребљавају како би се слале
нежељене поруке и ширио штетни садржај.
2
Иако се све ово дешава у дигиталној сфери, изложеност узнемиравању на
интернету може да озбиљно наруши не само емоционално већ и психичко стање жртве.
Корисници интернета могу патити од анксиозности, депресију и потпуно престати са
својим активностима на мрежи. Дакле, изузетно је важно нагласити да сајбер насиље не
оставља само дигитални већ и психолошки траг.
Овај рад ће представити тему сајбер насиља како у свету, тако и у нашој земљи.
Један од последњих случајева који је изузетно узнемирио јавност јесте самоубиство
јутјуберке Кристине Кике Ђурић за коју се верује да је одузела себи живот управо зато
што је била жртва сајбер насиља са којим није могла више да се носи.
1
Johnson J.,
Cyber bulling
(2021)
,
Statista, USA, pg. 17
2
Ibidem.
4
млађим генерацијама познатије као „
троловање
“)
и превара
(међу новијим генерацијама
познатије као „
кетфишинг“
– енгл.
catfishing
) и они ће бити укратко представљени у
наредним редовима.
Када говоримо о ексклузији или изопштавању, оно представља намерни чин
изостављања некога из групе и може се манифестовати на више начина:
-
изопштавање некога са забава, рођендана или заједничких активности у
друштву,
-
пријатељи изопштене особе воде разговоре у виртуелном свету где се
међусобно обележавају и забављају, али је изопштена особа потпуно
искључена из тих токова као и
-
намерно изопштавање из друштва због немања друштвених мрежа и/или
паметних телефона.
5
Узнемиравање представља један трајнији, константни и намерни облик
малтретирања који се састоји у томе да се злостављаној особи шаље низ увредљивих
и/или претећих порука.
6
Ово је један изузетно опасан облик сајбер насиља који може да
остави озбиљне последице на злостављано лице будући да поруке које се шаљу су
генерално изузетно злонамерне и нељубазне те утичу како на самопоштовање, тако и на
самопоуздање злостављаног лица. Оно што такође посебно одликује овај облик насиља
јесте да је узнемиравање константно, као и да сајбер насилник улаже велике напоре како
би изазвао страх код злостављаног лица.
Понижавање представља чин у коме се дете или група лица доводи у непријатну
ситуацију тако што бивају јавно понижени на интернету кроз објављивање осетљивих,
приватних или срамотних информација о њима без њиховог пристанка.
7
Сајбер ухођење (енгл.
cyberstalking
) јесте облик насиља путем интернета, али са
једном значајном разликом у односу на горепоменуте облике сајбер насиља – оно може
да се прерасте у стварну физичку претњу безбедности малтретираног лица.
Сајбер ухођење се најчешће доводи у везу са старијим лицима будући да су они ти
који најчешће користе интернет како би контактирали млада лица (најчешће женског
пола) те покушају да се сретну с њима у сексуалне сврхе. Ово је један изузетно опасан
вид сајбер насиља који може да има озбиљне последице уколико се одмах не реагује на
исто.
Фрапинг (енгл.
fraping
) је када се неко пријави на туђи налог, када га хакује, и
лажно представља злостављано лице тако што објављује неприкладан садржај у његово
име.
Фрапинг представља један озбиљан прекршај за који постоји уверење да је
смешан и забаван, иако то уопште није. Лажно представљање некога на мрежи и
уништавање њихове репутације може имати озбиљне последице. Неопходно је да се
стално и изнова понавља да оно што се је објављено на интернету остаје на интернету и
никада неће у потпуности нестати, чак и ако се обрише.
5
ЕРД:
https://kids.kaspersky.com/10-forms-of-cyberbullying/
датум приступа: 6. 2. 2022.
6
Ibidem.
7
Ibidem.
5
До креирања лажних профила долази када сајбер насилник жели да сакрије свој
прави идентитет, а са намером да малтретира друго лице путем интернета.
Сајбер насилник такође може да користи туђу електронску пошту, као и мобилни
телефон, како би малтретирао треће лице и на тај сву сумњу скренуо са себе ка неком
другом. Како се сајбер насилници плаше да њихов идентитет може да буде откривен,
неретко бирају да користе лажне профиле, а најчешће користе лажне профиле у
случајевима када га злостављано лице јако добро познаје.
Омаловажавање представља акт слања или објављивања окрутних информација о
злостављаном лицу на интернету, како би се оштетила њихова репутација или како би се
уништило пријатељство са другима.
8
Овај облик сајбер насиља укључује и објављивање материјала попут фотографија,
снимака екрана или видео снимака. Сајбер насилник жели да потпуно омаловажи своју
жртву, те скреће пажњу на оно што се говори о жртви како би и други помислили да
жртва не треба да припада тој групи или дружини. У овом случају, сајбер насилник је
неко кога жртва јако добро познаје, а овакве радње према жртви могу да буду изузетно
узнемирујуће са психичким и физичким последицама.
До обмане у сајбер насиљу долази када сајбер насилник прво стекне поверење код
своје жртве како би му она открила своје тајне или неке компромитујуће информације
које потом сајбер насилник јавно дели на интернету.
Дакле, код облика сајбер насиља је битно нагласити да сајбер насилник бира своју
жртву, дакле не познаје је од раније, постаје пријатељ са жртвом, доводи је у лажни осећај
сигурности и поверења пре него што сломи њихово поверење и подели њихове приватне
информације на интернету.
9
Провоцирање или међу младима познатије као
троловање
(енгл.
trolling
) јесте
облик сајбер насиља у коме се жртва вређа на интернет форумима или друштвеним
мрежама како би се испровоцирао одговор од жртве, па и даља расправа. Сајбер насилник
у овом случају се назива
трол
и његов циљ јесте да испровоцирају жртву довољно да
поступе на исти начин као и они. Тролови проводе своје време тако што траже рањиве
људе по интернету које могу да испровоцирају, а то чине из простог разлога што се они
осећају добро када успеју да испровоцирају жртву и натерају их да се осећају лоше.
10
До преваре, односно кетфишинга (енгл.
catfishing
) у онлајн свету долази када
једна особа украде идентитет другог лица, обично уз то и фотографије, видео записе и
слично, те креира нове профиле на друштвеним мрежама у обмањујуће сврхе.
11
За разлику од фрапинга, где лице користи туђи налог овде се ради о креирању
потпуно новог налога у разне сврхе – како би створили лажну слику о жртви, како би
упознали неко лице, како би примамили неко лице на виђање и слично. Пре је постојала
емисија Кетфиш (енгл. Catfish) која се снимала на територији САД од 2012. до 2018.
године, са циљем да се говори и о теми упознавања преко интернета, као и лажи које се
све крију иза лажних профила. Од прошле године, ова емисија је почела поново да се
8
Ibidem.
9
Johnson J.,
op. cit.,
pg. 31.
10
ЕРД:
https://kids.kaspersky.com/10-forms-of-cyberbullying/
датум приступа: 6. 2. 2022.
11
Ibidem.
