Bezbednost i hijerarhijiska kontrola

U savremenom društvu čovekov rad je neophodan uslova za opstanak u društvu. Ljudski rad je izuzetno važna sposobnost ljudi, to je svrsishodna i svesno organizovana delatnost ljudi, radi postizanja nekog korisnog efekta, kojim se može zadovoljiti određena vrsta ličnih ili kolek-tivnih potreba.
RAD KROZ ISTORIJU
Rad je svakako omogućio ljudima da se razviju i spoznaju , da osmisle i razviju alate i tako još više podvrgnu svet oko sebe svojim interesima.
Kako se povećavao broj ljudi i njihova koncentracija u prvim većim zajednicama, mjenjao se i odnos prema radu, od prvih porodičnih paleolitskih zajednica, u kojima je rad bio isto što i sva-kodnevni život – skupljanje hrane i lov, ali stvar slobodnog izbora (u kojem se ipak na neki tadašnji viši način shvatalo da je sloboda – nužnost) i da treba raditi skupljati hranu da se preživi, do pojave prisilnog rada sa prvim robovima u neolitu kod izvođenja većih radova za potrebe prvih gradova i država. Zanatlije su preko svojih cehova ili bratovština (u to su bili uključeni; i slikari, kipari, arhitekte / graditelji, lekari) – uspeli izdejstvovati neka prava od lo-kalnih feudalaca i slobodnih gradskih komuna, ali više u okviru svog društvenog položaja kao slobodnih građana, nego u odnosu na rad, on je i nadalje ostao u okviru trgovačkog prava – od-nosno ugovornih odnosa kupac – prodavač. Rad (naročito onaj teški fizički) je i nadalje ostao predmet prisile koju su morali obavljati potčinjeni po nalogu svojih gospodara, bilo kao kmetovi i sluge ili kao robovi.
Razvojom tehničkih sredstava i smanjenjem potrebe da sve obavljaju ljudi, naročito nakon in-dustrijske revolucije, rad je postojao sve manje stvar prisile, a sve više stvar (prividno) slobod-nog izbora, odnosno ugovora između poslodavca (koji nudi rad) i radnika (izvršioca) koji će to obaviti za neku naknadu – dakle predmet trgovačkog prava. Otad rad dobija i sve više pravnih akata i normi i razvija se kao posebna grana prava – radno pravo, koje reguliše načine kako će se obavljati i ko je za šta odgovoran u procesu rada, istovremeno rad postaje sve više privilegi-ja, dakle nagrada, a ne kao dotad – kazna. Prve zakonske akte o radu (Factory Act) izglasala je Britanija od 1802. – 1895.

RAD U SAVREMENOM DOBU

U savremenim uslovima zaštita kao društvena delatnost može se posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu ona se obezbeđuje zakonodavstvom o radu i socijalnom osiguranju koje uređuje prava: na ograničeno radno vreme, skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na zaradu i druga primanja, na bezbedne uslove rada i posebnu zaštitu žena, omladine i invalida, na zdravstvenu zaštitu, na pomoći i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se garantuje socijalna i materijalna sigurnost za slučaj nemogućnosti rada. U užem smislu, pod zaštitom se podrazumeva preduzimanje svih mera i aktivnosti u cilju stvaranja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja radnika od rizika koji se javljaju u radnoj sredini i na radnom mestu.
Počeci zaštite vezuju se za primenu prevashodno tehničkih mera – najjednostavnijih zaštitnih naprava na mašinama, uređajima i drugim sredstvima rada kako bi se radnik zaštitio od telesnih povreda. Međutim, njihovim usavršavanjem mnoge od tih opasnosti nestaju te je sve manja potreba za tehničkim merama kojima se radnik štiti odmehaničkih opasnosti. Naročito je velike promene svetu rada doneo ubrzani tehničko-tehnološki razvoj s kraja 20. i početkom 21. veka, obeležen visokim stepenom automatizacije i informacionim tehnologijama koje omogućavaju da se manuelni rad zameni intelektualnim u svim sferama rada. One su promenile karakter I sadržaj rada ali i uslove rada. Stvorile su nove opasnosti, nove rizike I nove oblike ugrožavanja zaposlenih što podrazumeva nove pristupe I mere u sistemu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.
Visok stepen automatizacije omogućio je uvođenje nove organizacije rada, nestandardnog radnog mesta i promenljivog radnog vremena i niz drugih novina koje uz velika olakšanja u obavljanju poslova, zaposlenima stvaraju i određene teškoće. Pored povreda na radu i poznatih profesionalnih bolesti sve više se javljaju bolesti u vezi sa radom, stres i psihičke tegobe koje se mnogo teže rešavaju, a prisutne su u svim delatnostima i vrstama poslova.