Genologija je grana teorije književnosti koja se bavi determinacijom, klasifikacijom i proučavanjem književnih rodova, vrsta i žanrova. Bavi se pitanjima kako grupisati književna dela u tipove prema formalnim, sadržajnim ili funkcionalnim karakteristikama.

Koja je razlika između književnog roda i književne vrste (žanra)?

Književni rod je najšira kategorija — razlikujemo tri osnovna roda: epiku, liriku i dramu. Književna vrsta (žanr) je uža kategorija unutar roda: npr. u okviru epike imamo roman, pripovetku, bajku; u okviru lirike — sonet, odu, elegiju; u okviru drame — tragediju, komediju.

Ko je postavio osnove genologije?

Aristotel je u svom delu Poetika (4. vek p.n.e.) postavio osnove genologije razlikujući epsku poeziju, lirsku poeziju i dramu prema načinu oponašanja (mimezis). Kasnije su ovu podelu razvijali Hegel, Staiger, Frye i mnogi drugi teoretičari.

Šta znači da je genologija deskriptivna, a ne normativna?

Deskriptivni pristup znači da genologija opisuje postojeće književne oblike i obrasce kako su se razvili kroz istoriju. Normativni pristup bi značio propisivanje pravila — kako dela TREBA da izgledaju. Savremena genologija je deskriptivna — opisuje šta postoji, ne propisuje šta bi trebalo.

Kako se žanrovi menjaju kroz vreme?

Žanrovi nisu fiksne kategorije — oni se razvijaju, menjaju, hibridizuju i nestaju tokom književne istorije. Novi društveni konteksti, tehnologije i kulturne potrebe stvaraju nove žanrove (npr. naučna fantastika, grafički roman), dok neki stari žanrovi gube na popularnosti.

Koliko osnovnih književnih rodova razlikujemo?

Pet — epika, lirika, drama, esej, roman

Šta je književna vrsta u odnosu na rod?

Književna vrsta je uža kategorija unutar roda

Književna vrsta je šira od roda

Književna vrsta postoji samo u drami

Šta znači deskriptivni pristup u genologiji?

Opisuje postojeće književne forme bez propisivanja

Pretraga: karakterizacija likova

Pametna Za istraživanje Precizna Za brzo pronalaženje

Srpska književnost 18 i 19 veka

. Ističe se uslovljenost likova i prirodnom i društvenom sredinom, pa je usled toga deskriptivnost bilo da se radi o pejzažu, enterijeru, portretu, karakteru, sredini, atmosferi u ulozi socijalno-psihološke karakterizacije...

Lingvistika

201 stranica

Lingvistika i književnost, Skripte

Objavio viki.55555 · 21. oktobar 2013.

Savremena srpska književnost

смислу људског постојања, о животним противуречностима, о апсурду постојања. Зорица Турјачанин (1990) наводи још неке начине карактеризације ликова: име и надимак; илустративна анегдота; опис (карактеристичан детаљ); опис акције и поступака...

Lingvistika

220 stranica

Diplomski/master radovi, Lingvistika i književnost, Skripte

Objavio Uros96 · 25. jul 2018.

Teorija knjizevnosti – Genologija

likovima. Sudbina knjizevnog dela se svodi na sudbinu junaka. KARAKTERIZACIJA je postupak koji pisac koristi da bi sistem motiva povezao sa licnoscu I da bi prikazao njegov unutrasnji svet. -...

Lingvistika

48 stranica

Lingvistika i književnost, Skripte

Objavio ljubicaigor · 3. oktobar 2014.

Genologija

- sporedni likovi – javljaju se u manjem obimu - epizodni likovi – samo u epizodama, kada dolazi do skreanja od glavne radnje U središte pažnje mogu ući različiti aspekti:...

Lingvistika

67 stranica

Lingvistika i književnost, Skripte

Objavio mceldar · 5. mart 2013.

Prikazani su svi rezultati za ovaj upit.

Rezultati pretrage za: karakterizacija likova

Srpska književnost 18 i 19 veka

Savremena srpska književnost

Teorija knjizevnosti – Genologija

Genologija

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije