Genologija

KNJIŽEVNO DELO KAO SLOJEVITA STRUKTURA

Teorija Romana Ingardena, fenomenologa koji se bavio istaživanjem estetskih predmeta. Utvrdio je opštu teoriju prema kojoj se književna teorija sastoji od 5 slojeva.
1) sloj zvučanja – podrazumeva fonološki niz, glasove, reči, rečenice; izgrađen je na pravilnoj uređenosti glasova, pauzama na pravim mestima; podrazumeva organizaciju ritma (ritmičkih struktura); moguće je zasnivanje estetskog doživljaja i samo na osnovu ovog sloga, čak iako ne razaznajemo značaj
2) sloj značenja – odnosi se na značenje samih jezičkih jedinica: reči, rečenica, subjekatskih i predikatskih sintagmi; arhaizmi, neologizmi, varvarizmi; podrazumeva uređenost samih rečenica; mora se znati značenje reči da bi se razumeo smisao čitavih rečenica (veoma bitno kod npr.ironijskog izraza)
*U avangardnoj književnosti, dela mogu da se zasnivaju na SAMO jednom od ova dva sloja; npr. fonička poezija (glasovna) gde se samo koriste zvukovi (pr.pesma „Spavanje na kauču“ : Zzzzzzzzzz)
*Ova dva sloja u užem smislu čine JEZIČKI SLOJ književnog dela
3) sloj prikazanih predmetnosti (krug predmeta, bića, fenomena koja su prikazana u književnoj tvorevini)
4) sloj shematizovanih aspekata – sloj koji ukazuje na to kako su te predmetnosti prikazane u književnom delu, iz kog ugla i šta se videlo iz odabranog ugla; tkz. problem TAČKE GLEDIŠTA; npr. Dučić – „Jablanovi“
*MESTA NEODREĐENOSTI – Ingarden je uveo ovaj pojam da bi pokazao koliko su ova dva sloja povezana; shematizovana – tačke koje su relevantne kako bi se konstruisao pojam; međutim, pojavljuju se prazna mesta; dolazi do popunjavanja tih praznih mesta u svesti čitaoca; on ih popunjava kako njemu odgovara, što podstiče bogatstvo doživljaja
-„Imenovanje fenomena uništava tri četvrtine  lepote“ – Malarme
5) sloj metafizičkih kvaliteta – najneodređeniji; vezuje se za određene tipove estetskih doživljaja koji prožimaju delo i koji izazivaju utisak u čitaocu; Velek i Voren će tvrditi da ovaj poslednji sloj može i da izostane, svako ko hoće da proučava egzaktno, izbeći će ovaj sloj
-Estetičke kategorije – podrazumevaju pojam lepog, što je otvoren sistem; teško određen (isto kao i pojam ružnog); uzvišeno, tragično, komično, groteskno, satirično, ljupko; npr. tragično – tragedija, balada, istorijski događaji, svakodnevnica; uzvišeno – grandiozna tema koja govori o iskušenjima ljudskog roda (Homer, Gilgameš, Gete, Betoven); ljupkost – Brankova poezija, nešto neodređeno, malo, nejasno, drago
*Ova dva sloja čine SVET KNJIŽ.DELA ili PRIKAZANU STVARNOST KNJIŽ.DELA (FIKCIONALNOST)

KNJIŽEVNI I NEKNJIŽEVNI TEKST

Čitav 20.vek protekao je u znaku ideje da je književnost oblik komunikacije. Ta komunikacija je trijadna struktura: pošiljalac poruke, primalac poruke i sama poruka (pisac – čitalac – delo). Roman Jakobson tome dodaje i sam kod na kojem počiva verbalna poruka, kontakt koji se ostvaruje i referentni predmet (kontekst).
Može se javiti problem kada neki književni tekst treba da odvojimo od njemu srodnih (iz oblasti filozofije, novinarstva, antropologije)
TEKST je oblik organizovane verbalne poruke; svako pravilno i regulisano kombinovanje i nizanje jedinica znakovnog sistema ili u vremenu ili u prostoru (prema Novici Petkoviću)
Ingardenova teorija pomaže u razaznavanju o kojim jedinicama je reč i po kojim pravilima su organizovane. Uz sve ovo, svaki tekst počiva na pravilima jezičkih sistema; ako ne vladamo dobro jezikom na kojem je delo napisamo, može doći do nesporazuma. Takođe, moraju se utvrditi granice samog teksta (svaki tekst ima svoj početak i kraj).
TEKST je fiksirana, čvrsta struktura (u usmenoj književnosti postoji u stalnim izmenama, kao niz varijanata… dok je u pisanoj pouzdan, fiksiran)
Za proučavanje unutrašnje strukture teksta najznačajnija je Ingardenova teorija (kako funkcioniše jezik sa aspekta zvučanja i značenja; kako funkcioniše prikazana stvarnost, shematizovana realnost, metafizički kvaliteti). Razlikujemo književni tekst od neknjiževnog kroz sve slojeve.
*Grci iz Beotije – nisu imali razvijen osećaj za lepo; bili su to ljudi nesposobni da sagledaju umetničke vrednosti, odatle termin BEOTIZMA.