Berzanski posrednici

1.Uvod

“Sam ,pojamberza vodi poreklo od jedne flamanske porodice koja je u Brižu imala kafanu u kojoj su se ljudi okupljali i koji su pored usluga jela, pića i prenoćišta, obavljali i trgovačke poslove. Ispred lokala, na ulaznim vratima bile su isklesane tri kese koje su predstavljale simbol kuće, a kako je bilo reč o porodici Van der Beurse, stajala je oznaka “de Beurse”. Taj pojam korišćen je kasnije od strane mletačkih trgovaca i postao je sinonim za mesta za njihovo okupljanje.”

Berza – organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim i standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve je propraćeno standardizovanom dokumentacijom.
Uloga berze je, između ostalog, i obezbeđivanje uslova i načina za utvrđivanje objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.
Prema predmetu trgovine, berze se dele na efektivne (trguje se hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima), robne (trguje se robom) i mešovite.
“Berza je barometar privrede”.
Berza može biti organizovan prema metodu trgovine kao:
1. Aukciono tržište i
2. Kontinuirano tržište

2.Znacaji osnivanje berzanskih posrednika

Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koje učestvuju u trgovini na finansijskom tržištu.
Berzansko poslovanje karakterisu, u osnovi ,dve cinjenice. Prvo, postojanje precizno utvrdjenih pravila na osnovu kojih se vrsi zakljucivanje i izvrsenje berzanskih poslova, pri cemu je autonomija volje svedena na minimum. Drugo, zakljucenje i izvrsenje berzanskih poslova vrsi se preko ovlascenih lice – berzanskih posrednika.
Ovlasceni berzanski posrednici imaju iskljucivo prava da zakljucuju berzanske transkcije. Svako drugo lice,koje zeli da nesto proda ili kupi preko berze,mora da se obrati nekom od berzanskih posrednika i da preko njega zakljuci posao. Po zakljucevanju posla posrednik obavestava kupca,odnosno prodavca o tome kao i obavezama koje su na osnovu njega nastala.
Za oznacavanje berzanskog posrednika koriste se razliciti nazivi: diler i broker u SAD, broker i dzober u Engleskoj, makler u Nemackoj. Na staroj beogradskoj berzi posrednik je oznacavan kao senzal.
Berzanski posrednici se osnivaju na osnovu osnivackog ugovora, kao akcionarska drustva. Akcije berzanskih posrednika glase na ime i za razliku od akcija osnivaca berze, donose dividende.Da bi berzanski posrednik mogao da bude osnovan potrebno je da bude ispunjeno nekoliko uslova. Prvo, u pogledu osnivaca berzanskog posrednika mogu da osnuju najmanje tri pravna lica, s tim sto posrednika koji se bavi brokerskim nacinom trgovine mogu da osnuju i fizicka lica, Drugo, za osnivanje berzanskog posrednika potrebno je da se obezbedi minimalan iznos od novcanog dela osnvnog kapitala koji ne moze da bude manji od 300.000 dinara za obavljanje brokerskog nacina trgovine ili 100.000 dinara a obavljanje dilerskog nacina trgovine. Trece, mora da bude kadrovski i tehnicki osposobljen za uspesno obavljanje poslovo i cetvrto, da bi mogao da osnuje berzanski posrednik mora da dobije dozvolu za rad od nadleznog organa. U tom cilju,uz zahtev za izdavanje dozvole podnosi se ugovor o osvianju,statut, pravuka berzanskog posrednika, podaci o osnivacima itd.