Govor i govorni poremećaji

Govor je sredstvo i način prenošenja ili razumevanja misli i osećanja, upotrebom izgovorenih ili pisanih reči. Ljudi se sporazumevaju govorom – verbalnom komunikacijom i on predstavlja najviši nivo komunikacije poznat u živom svetu. Govor je jedna od najvažnijih osobina koja čoveka razlikuje od drugih živih bića i jedno je od osnovnih obeležja ljudskosti.

Komunikacija je interakcija, razmena informacija, mišljenja, emocija i potreba među ljudima. Komunikacija se ostvaruje kroz procese emitovanja, prenosa i prijema poruke. Deli se na : verbalnu i neverbalnu.
Verbalna komunikacija služi se govorom ili pismeno fiksiranim rečima i vezama reči. Verbalna komunikacija je simbolička. Neverbalna komunikacija je signalna.
I verbalna i neverbalna komunikacija mogu predstavljati i simboličku i signalnu komunikaciju (govor, mimika, gest i dr.). Govorni jezik kao simbolički sistem je sistem značenja.
Znakovi kojima se koristi su reči i kombinacije reči. Oni se fiksiraju i saopštavaju određeni sadržaji – značenja.
Govor je sistem glasova i glasovnih kombinacija koji se proizvode govornim organima.
Govorna komunikacija je značajno sredstvo za:
– uključivanje deteta u svet odraslih,
– ovladavanje znanjima do kojeg su došle prethodne generacije,
– verbalizaciju afektivnog doživljavanja ličnosti,
– usvajanje pravila ponašanja u zajednici, odnosno adekvatno socijalno ponašanje.