Rome i Julija

ROMEO I JULIJA
IZMEĐU LJUBAVI I MRŽNJE

Nema ni jednog Šekspirovog dela u kojem se ljubav ne pojavljuje, bilo kao zahvalna tema razgovora, pokretačka snaga likova, ili najčešće kao osećanje preporoda koje vraća radost prvog viđenja lepote u svetu.

U ogromnoj većini Šekspirovih dela tuga ili radost zaljubljenika vraćaju njegove tragične usamljenike u naš svet, a nas približavaju njima. Za razliku od brojnih komedija u kojima ljubavnici uvek imaju svoj kutak gde im niko ne smeta, Romeo i Julija su okruženi svetom svakodnevice i ugroženi silama mržnje.

Nad poezijom njihove ljubavi nadvio se mač sila onih od kojih zavise. Odatle nam se i tema ovog dela predstavlja kao sudski slučaj: Romeo i Julija protiv Verone, ili deca u ljubavi protiv roditelja u mržnji, mladi protiv starih koji su zaboravili na mladost i protiv onih mladih koji neće za nju da znaju….

Ukratko, reč je o sukobu između velike i idealne ljubavi sa malim i stvarnim svetom.

Radnja Šekspirove tragedije smeštena je u autentični ambijent legende-u Veronu, ali se događa u vremenskim okvirima 16. veka. Sve se odvija munjevitom brzinom, u roku od samo nekoliko dana. Romeo i Julija susreću se na maskenbalu u domu Kapuletijevih, gde Romeo dolazi krišom, jer on pripada Montekijevim koji su u sukobu sa porodicom Kapuleti.

Romeo je mladić iz ugledne i bogate veronske porodice Monteki. On je na neki način žrtva sukoba dve veronske porodice, jer su i Rosalina i Julija iz porodice Kapuleti. Nerazumnu mržnju pobeđuje njegova beskrajna ljubav i odanost Juliji.

“Zublja sama
Nek od nje uči sjati
djeva ta na crnom plaštu
mrklenoći sja
ko alem kam na uhu crne žene
-i nije vrijedan svijet krasote njene
Uz druge djeve kao snježna,
čista Golubica u jatu vrana blista.
Kad ples se svrši, ja ću je potažit
I uz nju blagu divlju ćud ću razblažit.
Sad vidim da je to mi prva ljubav
Jer ne vidjeh još cvijetak tako ubav.” Citat (str.
2.

Tvrdoglava upornost dve porodice koje se inate u međusobnom plemićkom ratovanju, onemogućiće da se ludo zaljubljeni par javno i slobodno spoji bračnom vezom.  Posle tajnog venčanja oni kuju planove za beg iz Verone, ali zamršena situacija i splet nesrećnih okolnosti, učiniće ovu ljubav nemogućom.
Julija će simulirati svoju smrt napitkom, a Romeo će, ne dobivši na vreme vest o njenoj maloj zaveri, poverovati u njenu smrt i ubiti se na grobnici svoje dragane. Probuđena Julija, ugledavši mrtvo telo Romea, uzima njegov mač i probada svoje srce.
Tako je romantična i najdirljivija legenda o večnoj ljubavi ovekovečena u Šekspirovom remek-delu.

Nakon tragedije u grobnicu dolaze članovi obe porodice. Nad mrtvim telima njihove dece oni se  mire jer shvataju da je uzrok tome nerazumna mržnja koja je nametnula granice istinskoj i čistoj ljubavi i time donela svima veliku nesreću.
Čim se Romeo i Julija sretnu imaćemo priliku da vidimo kako izgleda sjaj vatre sa parom uzdisaja. Senkom koju baca na tu uvertiru ljubavi, prava ljubav smesta ocrtava svoje obrise. Ona se rađa iz vatre postajući nešto stvarno zahvaljujući njima. Od prvog trenutka to je čin ljubavi ,a ne filozofija ljubavi, upravo po tome što se svaka njihova reč i misao ne završava u sebi i u trenutku kada je izgovorena.
LJubav Romea i Julije je velika, prava, romantična  ljubav koja ne zna za granice ni kompromise. Po onome kako nam Šekspir predstavlja Veronu i njene žitelje, to istovremeno znači da tako nešto nije od ovoga sveta ni po njegovoj meri.
NJihova ljubav je prevelika da ne bi bila tragična.