Održavanje masina i opreme

1.UVOD

Sve veći i raznovrsniji zahtevi tržišta za novim proizvodima povišenog kvaliteta uslovljavaju razvoj sredstava za rad, odnosno fokusiraju potrebe za sve složenijim tehničkim sistemima. Ovakvi zahtevi, kao i neminovno usložnjavanje sredstava za rad,nameću i neminovnost razvoja održavanja tih sistema.
Današnje mašine i oprema imaju ugrađene savremene mehaničke, pneumatske, elektronske i druge komponente. To od održavanja zahteva poznavanje širokog spectra tehnologija koje se primenjuju u period od instaliranja (montaže) do prestanka eksploatacije mašina i opreme, odnosno u toku njihovog životnog ciklusa.Pouzdan, ekonomičan i siguran rad mašina i opreme postiže se ispravnim rukovanjem i održavanjem.
Industrijski razvijen svet je sagledao činjenicu da pravilno izabrana i realizovana metodologija i strategija održavanja obezbeđuje ne samo smanjenje troškova održavanja, veći povećanje efikasnosti i produktivnosti opreme, kao i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. Time se održavanje javlja kao izuzetno kompleksan faktor u ukupnom poslovanju preduzeća, što zahteva I drugačiji odnos i prilaz svim aspektima održvanja.
Aktivnosti na polju uvođenja novih tehnologija i postupaka održavanja veoma su evidentne poslednjih godina. Razvoj novih tehnologija je uslovljen kako potrebom visoke raspoloživosti proizvodne opreme, tako i zahtevima koji proizilaze iz standarda JUS ISO 9000.
Održavanje je dobro osmišljena akcija upravljačke strukture. To je dinamički proces provere i analize stanja tehničkih sistema sa ciljem predviđanja oštećenja i otkaza. Savremeno upravljanje održavanjem podrazumeva uvođenje pogodnih postupaka nadgledanja pogonskog stanja tehničkih sistema, koji treba da obezbede odgovarajuće informacije za donošenje odluka.Kritično pitanje, pri tome, je da li se takav prilaz isplati i kada, jer je opšte prvilo da uštede koje se postižu moraju da prevazilaze cenu korišćene opreme za održavanje i troškove rada. To je stvar određene strategije, koja se mora primeniti pri definisanju programa održavanja, a koja obuhvata procedure koje obezbeđuju jasno dokumentovane odluke o prioritetima pojedinih sistema sa ocenom očekivanih efekata.

2.ZNAČAJ I VRSTE ODRŽAVANJA MAŠINA I OPREME

Održavanje mašina i opreme predstavlja celovit skup aktivnosti koje preduzimaju održavaoci, ali i rukovaoci sredstava za rad, sa zadatkom da se spreče i otklone kvarovi na tehničkim sitemima. Proces održavanja se može definisati i kao skup aktivnosti koje se sprovode u cilju otklanjanja otkaza, odnosno sprečavanja njihove pojave.
Zadatak održavanja mašina i opreme je obezbeđenje tehničke sposobnosti sredstava za rad u granicama tehnološke tačnosti, uz ostvarivanje projektovanog radnog veka, bez iznenadnih kvarova.
Drugim rečima, zadatak održavanja je da sredstvo za rad bude u funkciji, a da pri tome postiže zadovoljavajući kvalitet.

Pod pojmom sredstvo za rad u održavanju se podrazumevaju:
 Mašine (mašinski sistemi)
 Uređaji
 Alati i pribori
 Potrebne instalacije
 Merna i kontrolna oprema
Primarni zadatak održavanja je da preventivnim pregledima i merama otkrije i otkloni oštećenja zbog kojih bi moglo doći do kvara. U slučaju da do kvara dođe na delovima mašina i opreme, potrebno ga je što pre otkloniti kako bi se sprečile havarije, a zastoji u proizvodnji sveli na najmanju moguću meru.
Ciljevi održavanja mašina i opreme su:
 Pravovremenim i pravilno izvedenim aktivnostima održavanja smanjiti vreme i broj zastoja u proizvodnom ciklusu
 Minimiziranje troškova rada i materijala
 Smanjivanje broja zastoja zbog kvarova u toku proizvodnog procesa.
Na osnovu analize savremenih pristupa u rešavanju problema održavanja u svetu i sadašnjeg nivoa tehničkog razvoja, može se prihvatiti i primeniti podela postojećih metoda održavanja mašina i opreme prikazanih u tabeli 1.
Na osnovu podele prikazane u tabeli zaključujemo da postoje četiri osnovna metoda održavanja, kao i dve glavne podgrupe preventivnog održavanja.