Socijalno medicinski aspekti traumatizma

Socijalno medicinski aspekti traumatizma

Uvod

Traumatizam  predstavlja  jedno  od najvećih opterećenja  zdravstvenog  sistema  sa dokazanim  mogućnostima pozitivnog  dejstva  preventivnih mera.  I  pored  brojnih dokaza  da  preventivne  mere  mogu  značajno  uticati  na  sniženje  incidence povređivanja u  mnogim zemljama  pa  i  kod  nas,  ovom važnorn  aspektu posvećuje se  nedovoljna pažnja, a  delovanje zrdravstvenog  sistema  je  nedovoljno  ili  potpuno izostaje  pri  razmatranju  mera prevencije.
Stoga je  neophodno  ustanoviti  mehanizme  na  nivou  države koji  će  omogućiti blagovremeno identifikovanje  i  kontinuirano  praćenje  problema traumatizma, analiziranje  faktora  rizika, planiranje  i  izvođenje  preventivnih  programa  i  njihove  evaluacije,  kako  bi  se smanjila ucestalost  povređivanja  i  ublažile njegove posledice. Premda se zdravstveni sektor ne može  smatrati  jedino odgovornim  za  prevenciju, ipak  mora  da  preuzme  vodeću  ulogu  u  ovom procesu  i  da bude  pokretac koordinator svih  aktivnosti.  U  kreiranju  preventivnih mera  koje predvode  drugi sektori  kao što su bezbednost  saobraćaja, bezbednost  na  radu  ili   bezbednost proizvodnje  životnih  namirnica,  javno zdravstvene  institucije  su  znacajan  partner  sa savetodavnom  ulogorn  kako  zbog  iskustva  u  primeni  dobrih  praksi  prevencije,  tako  i  zbog posedovanja  kapaciteta za praćenje i suzbijanje problema traumatizma
Nesrećni slucajevi, povrede i trovanja predstavljaju veliki problem savremenog društva. U čitavom svetu, pa  i  kod nas, traumatizam iz dana u dan raste ostavljajući posledice u vidu izgubljenih godina života i visokog mortaliteta koji se može  preventirati, kao i značajnog invaliditeta i velikih materijalnih troškova.  Povređivanje se dešava u  kući, na radu, u saobraćaju, sportu, u slobodnom vremenu i  brojnim  drugim aktivnostima, a povređeni rnože biti svaki covek bez obzira  na pol, uzrast i zanirnanje. Savremene populacije sve cešće  se  suocavaju  sa  opasnostima  koje  ugrožavaju  život  i  zdravlje,  a koje  spontano  ili veštacki  nastaju  u  sredini  u  kojoj  se  živi  ili  radi.  Sve  to  dovodi  do  promene  strukture morbiditeta stanovništva, i stvara sasvim nove prioritete i  izazove za javno zdravlje. Prema podacima SZO, svakoga dana od posledica  povređivanja u svetu umire oko 16.000 osoba ili preko pet rniliona godišnje, što  predstavlja oko 9% ukupnog  mortaliteta.
Na  svaku  povredu sa smrtnim  ishodom  dolaze  desetine  povreda  sa  dugotrajnorn hospitalizacijorn,  stotine  izlazaka  ekipa  hitne  rnedicinske  pomoći  i  hiljade  ambulantnih pregleda. Mnogi  od preživelih  pate od  privremenog ili trajnog invaliditeta  i  drugih  posledica kao  što su  deprcsije  i  promene ponašanja.  Podaci  SZO takođe  pokazuju  da  povrede spadaju rneđu  pet  vodećih  uzroka smrti  u  opštoj populaciji, dok su u starosnoj dobi  od prve  do 44. godine  prvi  uzrok  smrtnosti.  Posmatrajući  funkcionisanje  zdravstvenog  sistema,  u  proseku jedan  od  deset  bolnickih  kreveta  zauzimaju  povremeni.  Godišnji  troškovi  za  zbrinjavanje  i lecenje  povređenih  prcdstavljaju  znacajno  opterećenje društva.

Tako,  na primerku  SAD oni iznose  157  milijardi  dolara  ili  2770  dolara po  osobi,  što  ukazije  na  ogromno  ekonomsko opterećenje .  Imajući u vidu tu  cinjcnicu  da  su  povrede  uzrokovane  proizvodima  koje je covek  napravio,  kao  što su  motorna  vozila, bicikli, rnotori,  sportska  oprema, decije  igracke, vatreno oružje, kućna oprema, i  ostali instrumenti  i  mašine, one su problem  na  koji  bi  trebalo da podjednako  deluje  celokupna  društvena  zajednica,  a  ne samo zdravstveni sistem.
Prema definiciji  SZO povreda je  lezija  na  telu  nastala  kao  posledica  akutnog  izlaganja  nekoj  vrsti energije  (mehanicke,  toplotne,  elektricne,  hemijske  ili  zracenja),  sa  kojim  je  telo  došlo  u kontakt u onim  kolicinama  ili  u  meri  koje  prevazilaze  prag  fiziološke  tolerancije . U okviru međunarodne klasifikacije  bolesti   povrede  spadaj  u  XIX  geupu, sa dijagnozarna od 800 – T98.
Povrede se dele na:
1. Nenamerne povrede  u  koje spadaju povrede  u  saobraćaju,  povrede  na  radu, trovanja, padovi, opekotine, utapanje i ostale nenamerne povrede;
2. Namerne  povrede  u  koje se ubrajaju  povrede nanesene samom sebi,  ubistva i nasilja i ratne povrede.